2010 odiseja 2

2010: Odiseja 2

Artur Klark

Uskoro, Fantastična književnost

Kada je 2001: Odiseja u svemiru prvi put šokirala, začudila i obradovala milione krajem 1960-ih, roman je brzo postao kao klasik. Njegova slava je od tada neprestano rasla. Ipak, zajedno sa gotovo nepodeljenim pohvalama, mnoštvo pitanja ostalo je otvoreno: Ko ili šta je transformisao Dejva Baumana u Zvezdano dete? Koja je svrha te transformacije? Šta bi bilo sa Zvezdanim detetom? Kakva vanzemaljska namera leži u monolitima na Mesecu i u svemiru? Šta je moglo navesti HAL-a da ubije posadu? Da li je HAL zaista bio lud? Šta se dogodilo sa HAL-om i svemirskim brodom Diskaveri nakon nestanka Dejva Baumana? Da li će bilo nastavka? Kosmički u zamahu, elokventan u prikazu čovekovog mesta u kosmosu i ispunjen izvanzemaljskom romantikom, nastavak Odiseje u svemiru je monumentalno dostignuće.

Kada je 2001: Odiseja u svemiru prvi put šokirala, začudila i obradovala milione krajem 1960-ih, roman je brzo postao kao klasik. Njegova slava je od tada neprestano rasla. Ipak, zajedno sa gotovo nepodeljenim pohvalama, mnoštvo pitanja ostalo je otvoreno:

Ko ili šta je transformisao Dejva Baumana u Zvezdano dete? Koja je svrha te transformacije? Šta bi bilo sa Zvezdanim detetom?

Kakva vanzemaljska namera leži u monolitima na Mesecu i u svemiru?

Šta je moglo navesti HAL-a da ubije posadu? Da li je HAL zaista bio lud? Šta se dogodilo sa HAL-om i svemirskim brodom Diskaveri nakon nestanka Dejva Baumana?

Da li će bilo nastavka?

Kosmički u zamahu, elokventan u prikazu čovekovog mesta u kosmosu i ispunjen izvanzemaljskom romantikom, nastavak Odiseje u svemiru je monumentalno dostignuće.

Artur Klark
Artur Klark (1917–2008) je kultni autor naučne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom 2001: Odiseja u svemiru, koji je dodatno proslavio istoimeni film u režiji Stenlija Kjubrika. Nakon studija matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, Klark se posvetio pisanju. Njegova ljubav prema nauci svoj novi izraz našla je kako u knjigama (zbog čega su njegova dela neretko nagoveštavala nova naučna otkrića), tako i u brojnim izmumima i patentima koje je potpisao. Kao dominantne teme Klarkovog dela, kritika navodi čovekov „duhovni“ preobražaj i ljudsku potragu za mestom u univerzumu.