Akcija - četri knjige Džordža Orvela (30% popusta)

„U budućnosti ili prošlosti, u vremenu u kome je misao slobodna, u kome se ljudi razlikuju među sobom i ne žive usamljeni – u vremenu u kome postoji istina i u kome se ono što je učinjeno ne može povući: iz doba jednoobraznosti, iz doba samoće, iz doba Velikog Brata, iz doba dvomisli – pozdrav!“

• 1984 je verovatno konačni roman XX veka, nepresušno aktuelan i savremen, čiji su termini kao što je „Veliki Brat“, „dvomisao“ i „novogovor“ postalio deo svakodnevnog diskursa. Ova knjiga prevedena je na preko 65 jezika i prodata u višemilionskom tiražu širom sveta, čime je modernom klasiku Džordžu Orvelu dodeljeno specijalno mesto u svetskoj književnosti. Za sve represivno i totalitarno, danas se koristi izraz „orvelovsko“. Ova priča o Vinstonu Smitu, običnom čoveku tmurne futurističke svakodnevice, u kojoj se on sukobljava sa brutalnim, staljinističkim poretkom diktatorskog režima svoje zemlje, i danas šokira čitaoce svojom maštovitošću i inteligentnim narativom. Zajedno sa novelama „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija i „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, ovaj roman je jedna od najpoznatijih antiutopija u književnosti, ubedljiva od početka do kraja u svojim opomenama.

Jedna od najstrašnijih stvari u vezi sa ratom je to što sva ratna propaganda, sva halabuka i sve laži i mržnja neizostavno potiču od ljudi koji se u njemu ne bore.

Kataloniji u čast lična je ispovest Džordža Orvela o iskustvu iz Španskog građanskog rata, iz koga je pobegao jedva izbegavši smrt sa paralizovanom desnom rukom i izgubljenog glasa. Republikancima se dobrovoljno priključio kako bi se borio protiv Frankovog fašizma, „za opšte dostojanstvo”, međutim, tamo ga je osim rovovskog ratovanja dočekao i antifašistički pokret pun unutrašnjih tenzija.

Orvel ne dočarava samo strahote sa bojišta, hladnoću, glad i prljavštinu, već osvetljava i političke intrige koje su tesno vezane sa ishodom rata. Ovo delo je svedočanstvo o ljudskoj hrabrosti i ideološkim zabludama u jednom istorijskom trenutku, duboka refleksija o prirodi revolucije i političkoj stvarnosti te bezvremenski apel za slobodu, pravdu i otpor protiv tiranije.

Strah od rulje je praznoveran strah. Zasniva se na stavu da postoji neka tajanstvena, bitna razlika između bogatih i siromašnih, kao da su to dve različite rase, poput crnaca i belaca. Ali u stvarnosti nema takve razlike. Bogati i siromašni razlikuju se po svojim prihodima i ni po čemu više, a prosečni milioner prosto je prosečni perač sudova u novom odelu. Zamenite im mesta i, gle čuda, koji je sad sudija, a koji lopov?

Niko i ništa u Parizu i Londonu, memoari o siromaštvu u dva velika grada, nudi niz autorovih ličnih iskustava i anegdota iz perioda kada se suočavao s najdubljom nemaštinom. Najpre ga vidimo u Parizu, gde živi u oronulom hotelu i radi kao perač sudova u restoranima za minimalnu platu, čime nam ukazuje na teške uslove rada sa kojima su se suočavale mnoge porodice u francuskoj prestonici. Priča se potom prebacuje na ulice Londona, gde beskućništvo i prosjačenje pokazuju surovu stvarnost života bez doma i osnovnih sredstava za život.

Ova jasna i oštra proza snažno napada nepravedni društveni sistem u kome nema saosećanja prema najugroženijima i neizostavna je sa sve one koji žele da shvate suštinu društvene nejednakosti.

Životinjska farma je alegorijska i distopijska novela Džordža Orvela o domaćim životinjama koje su se oslobodile tiranije ljudskih gospodara, samo da bi nakon toga i same postale tirani, nalik njima. Pošto su proterale vlasnika farme gospodina Džounsa, životinje predvođene svinjom željnom vlasti Napoleonom uspostavljaju „animalizam“, poredak vlasti za koji one veruju da će stvoriti idealističku državu slobode, jednakosti, pravde i napretka. Ali njihova revolucija će se svesti na čisto licemerje, oličeno u sloganu „Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih“. Ostale životinje uskoro shvataju da su bile obmanute i da je samo jedna tiranija zamenjena drugom. Životinjska farma je jezovita basna koja lucidnim i metaforičnim jezikom osvetljava katastrofične posledice bilo kakve diktature. Ona zapravo promišlja okolnosti i događaje koji su doveli do Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, a odatle u eru staljinizma. Zajedno sa 1984, ova novela je Orvelu donela status modernog klasika, čije mračne ali genijalne vizije ne gube na aktuelnosti ni posle tolikih decenija.