akcija klasici 5 knjiga (35 popusta)

Akcija – Klasici – 5 knjiga (35% popusta)

Fjodor Dostojevski, Džozef Konrad, Džordž Orvel, Brem Stoker, Andre Breton

Akcije

Iskoristite specijalnu akciju po kojoj možete kupiti pet reprezentativnih dela klasika svetske književnosti u izdanju Kontrast izdavaštva po promotivnoj ceni.

Cena: 2.922,00 RSD 4.495,00 ušteda: 1.573,00 RSD (-35%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.
Zapiši posvetu koju ćemo odštampati na prvoj stranici knjige koju poručuješ:

DRAKULA

Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč). Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom. Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.

SRCE TAME

U službi jedne belgijske trgovačke kompaniје i sa zadatkom da zameni nastradalog kapetanа rečnog parobroda, junak romana i jedan od pripovedača Čarls Marlo plovi drevnom rekom рrаvо u doskora netaknuto srce Afrike, užasnut gramzivošću „civilizovanih” otimača slonovače, i zainteresovan pričama о tajanstvenom Kеrсu, jednоm od njegovih prethodnika, koji је među domorocima postao neka vrsta božanstva. Susret sa teško obolelim Кеrсоm za Marloa је susret s оtеlovljenjem degradacije sveta iz koga obojica potiču, ali i susret koji donosi strašnu spoznaju dubine do koje može da se sunovrati uzvišena ljudska priroda.

 
1984
1984 je verovatno konačni roman XX veka, nepresušno aktuelan i savremen, čiji su termini kao što je “Veliki Brat”, “dvomisao” i “novogovor” postalio deo svakodnevnog diskursa. Ova knjiga prevedena je na preko 65 jezika i prodata u višemilionskom tiražu, širom sveta, čime je modernom klasiku Džordžu Orvelu dodeljeno specijalno mesto u svetskoj književnosti. Za sve represivno i totalitarno, danas se koristi izraz “orvelovsko”. Ova priča o Vinstonu Smitu, običnom čoveku tmurne futurističke svakodnevice, u kojoj se on sukobljava sa brutalnim, staljinističkim poretkom diktatorskog režima svoje zemlje, i danas šokira čitaoce svojom maštovitošću, inteligentnim narativom, zbog čega ostaje svevremen. Zajedno sa novelama „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija i „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, ovaj roman je jedna od najpoznatijih antiutopija u književnosti, ubedljiva od početka do kraja u svojim opomenama.
 
ZLOČIN I KAZNA
Tokom 1866. godine, časopis “Ruski glasnik” objavio je u dvanaest mesečnih nastavaka tekstove koji će skupa biti objavljeni kao roman pod imenom “Zločin i kazna”. Sinopsis jednog od najvećih psiholoških romana u istoriji književnosti zaprepaščujuće je jednostavan: u agoniji zbog materijalne oskudice ruski student Rodion Raskoljnikov odlučuje da ubije zelenašicu Aljonu Ivanovnu. Moralne teskobe i duševne krize koje Raskoljnikova dovode na ivicu nervnog rastrojstva, a kroz te unutrašnje sukobe ekstremnog intenziteta Dostojevski je u širem smislu zapravo ispisivao svoju kritiku nihilizma ruskog društva. Strastven u svojoj veri, ali i svojim porocima, pisac “Zločina i kazne” pružio je svevremenu i dubinsku analizu duhovnog stanja Evrope sredinom XIX veka, ispisavši za neverovatno kratko vreme (istovremeno je radio i na “Kockaru) jedne od najblistavijih stranica svetske književnosti.
 
NADJA i MANIFEST NADREALIZMA
Nadja je prvi je i verovatno najbitniji nadrealistički roman, knjiga koja je definisala ceo jedan artistički i filozofski pokret, nakon kojeg umetnost više nikad nije bila ista. Radnja ove knjige zapravo je niz ispovesti naratora o svom odnosu sa devojkom iz Pariza, a to je priča o opsesivnosti jednog prisustva koje progoni njegov život. Narativ iz prvog lica je upotpunjen sa 44 fotografije koje su integralni deo ovog dela, one prikazuju lokacije, predmete i osobe koje dolaze u dodir sa naratorom i ostavljaju jak pečat u njegovoj svesti.
 
 
  • Pismo: Latinica
  • Povez: Mek

Fjodor Dostojevski
Fjodor Mihajlovič Dostojevski, rođen je 1821. godine u Moskvi. Počeo je da piše veoma rano, a već prvi roman "Bedni ljudi" na njega je bacio pažnju prestoničkih književnih krugova. Osuđen je na smrt streljanjem zbog revolucionarnih aktivnosti na svrgavanju Nikolaja I sa prestola, i proveo je osam godina na prinudnom radu u Sibiru. Napustivši vojnu službu, posvetio se u potpunosti književnom stvaralaštvu. Pisao je i filozofske eseje, novinske članke, uređivao nekoliko književnih časopisa... Njegovo zdravlje ozbiljno su narušavali epileptični napadi, a umro je 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Džozef Konrad
Džozef Konrad (1857 – 1924) rođen je u Poljskoj, iz koje je emigrirao za sedamnaest godina u Englesku, tokom nacionalne pobune protiv tadašnje ruske vlasti. Iako mu engleski jezik nije bio maternji, tokom cele svoje spisateljske karijere pisao je samo na njemu, i u englesku književnost je doneo jedan novi, moderni duh i stil. Pošto je od 21 do 37 godine života bio kapetan prekookeanskog broda britanske mornarice, more i plovidba postali su veliki tematsko-motivski deo njegovog stvaralaštva. Iako u prvo vreme smatran piscem egzotičnih, avanturističkih narativa, Konradovo delo je sa vremenom steklo veliko uvažavanje književne zajednice i tumačeno je sa velikom pažnjom i uvažavanjem. Najpoznatija dela su mu romani "Lord Džim", "Nostromo", "Tajni agent", "Očima Zapada" i naravno "Srce tame".

Džordž Orvel
Džordž Orvel (1903-1950) rođen je u Motihariju, Indija, a pravo ime bilo mu je Erik Bler. Jedna od anegdota u vezi sa njegovim odrastanjem govori da je Orvelova prva izgovorena reč u životu bila zverski (beastly). Školovao se na Itonu, prestižnom koledžu, gde je pokupio tzv. "itonški akcenat", kojeg je pokušavao da se oslobodi celog života. Tokom jednog semestra, francuski mu je predavao Oldos Haksli, koji će napisati Vrli novi svet, još jednu prekretnicu u poetici antiutopije. Nakon toga je odlučio da se zaposli kao policajac na Burmi, a kasnije i kao lučki radnik. Nakon povratka u Englesku i iskazanim simpatijama za socijalizam, 1928. se seli u Pariz, gde je živeo kao beskućnik. To isto je radio i u Londonu, pa je svoja beskućnička iskustva kasnije uobličio u roman "Niko i ništa u Londonu i Parizu". U francuskoj prestonici će upoznati i Henrija Barbusa, čoveka koji će objaviti prvi tekst koji je Orvelu bio plaćen, 1929. Učestvovao je u Španskom građanskom ratu, na strani republikanaca, tokom kojeg je ispunio svoju veliku želju da upozna Ernesta Hemingveja. Nije se dugo borio, ali to iskustvo mu je promenilo život; postao je neprijatelj komunizma i favorizovao je socijalizam (ali je ukazivao i na njegovo licemerje). Priča o propaloj revoluciji postaće tema Životinjske farme i Hiljadu devetsto osamdeset četvrte. Mnogo direktnije o Španiji govori u delu Kataloniji u čast. Pre odlaska iz nje, desio se napad na hotelsku sobu u kojoj su boravili on i Ejlin i ispostavilo se da su ljudi, za koje je Orvel mislio da su mu dobri prijatelji, zapravo bili komunistički špijuni. Tokom II svetskog rata, uprkos želji da ode na front, proglašen je nesposobnim za služenje vojnog roka, pa je radio kao novinar BBC-a. Vreme provedeno u ovoj medijskoj kući smatrao je dvema protraćenim godinama, ali ipak za to vreme je pisao dosta kratke drame, držao je lektorska predavanja i razvio je saradnju sa T. S. Eliotom i Dilanom Tomasom. Lik Vinstona Smita i opis njegovog rada u Ministarstvu istine je uzet iz Orvelovog perioda zaposlenja u BBC-u. Godine 1949. objavljen je njegov najpoznatiji i najznačajniji roman 1984, koji će ga proslaviti i učiniti jednim od najpoznatijih pisaca na svetu. Pored ovog, značajni su i sledeći njegovi romani: Životinjska farma (1945), Samo nek aspidistre lete (1936),Burmanski dani (1934) i Niko i ništa u Londonu i Parizu (1933). Imao je nekoliko književnih pseudonima, ali je na kraju izabrao „Džordž Orvel“, jer je, kako je sam govorio, to „dobro, puno englesko ime“. Za korišćenje pseudonima se olučio, jer mu se nije sviđalo ime ime Erik Bler, ali i jer se bojao da će osramotiti porodicu. Tokom života se trudio da pisac Orvel i građanin Bler vode odvojene, zasebne živote, uključujući i prijatelje, koje je delio u dve grupe. Orvel je pred kraj života, sredinom četrdesetih, napisao listu svih značajnih pisaca i zabavljača koji, kako je mislio, nisu doprinosili razvoju antikomunističke propagande, odnosno, onih koje je smatrao pristalicama komunizma. Na spisku su bili: Čarli Čaplin, Majkla Redgrejva, Ketrin Hepbern, Sesil Dej-Luis (otac Danijela Dej-Luisa), Dž. B. Šo, Džon Stajnbek i Orson Vels. Jedna verzija spiska je i dalje britanska državna tajna.

Brem Stoker
Brem Stoker rođen je 1847, nedaleko od Dablina. Bavio se pisanjem književnih prikaza i pozorišnih kritika, a bio je i član redakcije londonskog „Dejli Telegrafa“. Svojim prvim romanima veoma brzo je stekao pažnju i naklonost kako čitalačke publike, tako i književne kritike. Nakon što je sedam godina istraživao evropsku i balkansku mitologiju i tradiciju počinje da radi na romanu „Drakula“. Ovaj svetski bestseler, svojevrsna prekretnica u žanrovskoj književnosti, doneo mu je slavu, ali ne i novac. Preminuo je u dubokom siromaštvu, od iscrpljenosti, 1912. godine, u Londonu.

Andre Breton
Andre Breton (1896 - 1996), pesnik, pisac, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Studirao je medicinu i detaljno se upoznao sa idejama Sigmunda Frojda. U mladosti se cesto sretao sa psihičkim bolesnicima i pomno ispitivao njihova mentalna oboljenja, što ce uticati na njegovo stvaralaštvo. Njegov glavni teoretski rad je "Manifest nadrealizma", u kojem je objasnio po prvi put ideju automatskog pisanja. Tokom I sv. rata, neko vreme je proveo u lokalnoj psihijatrijskoj ustanovi, gde je upoznao Žaka Vašea, koji će svojim anti-društvenim stavovima izvršiti preloman uticaj na Bretona. Bio je član Komunističke partije Francuske, da bi se pred kraj života deklarisao kao anarhista. II sv. rat provodi u Sjedinjenim Državama, a po povratku u Francusku 1946. postace istaknuti pristalica antikolonijalnog pokreta.