Akcija - za samorazvoj (40% popusta)

Sajmon Sinek
Sajmon Sinek (1973) se rodio u Vimbldonu, Engleska. Po obrazovanju je kulturni antropolog, a bavio se advertajzingom i konsaltingom, da bi danas postao jedan od najtraženijih motivacionih govornika na svetu. Ovo je njegova prva knjiga, objavljena 2009. godine, koja je jako brzo dospela na listu bestselera New York Times-a. Sinek je tvorac koncepta pod imenom Zlatni krug, baziranog na akcentovanju jasnosti, disciplinovanosti i doslednosti u radu i životu. Redovno piše članke za renomirane magazine kao što su New York Times, Wall Street Journal, The Washington Post i The Huffington Post. Godine 2014. objavio je svoju drugu knjigu Lideri jedu poslednji (Leaders Eat Last), nastavak svog prvenca i globalnog bestselera Počni sa zašto.

Rolf Dobeli
Rolf Dobeli (Lucern, 1966) je švajcarski autor i biznismen koji se nakon jednog objavljenog romana okrenuo non-fiction literaturi, postavši jedno od najzapaženijih imena tog žanra. Pored Umetnosti jasnog razmišljanja, Dobeli je autor knjiga među kojima su neke (Umetnost dobrog života, Trideset pet, A čime se vi bavite?, Ko sam ja?) zapaženi naslovi evropskih i svetskih top-lista. Pored žive zainteresovanosti za pitanja kulture, nauke i psihologije na koju se oslanja u svom pisanju, Dobeli je i jedan od osnivača firme getAbstract, koja je specijalizovana za usluge u vezi sa sinopsisima za knjige i novinske članke.

Robert Grin

Robert Grin rođen je 14. maja 1959. godine. Odrastao je u Los Anđelesu, a školovao se na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju i Univerzitetu Viskonsin–Medison. Pre nego što je postao pisac, Grin procenjuje da je radio oko 50 poslova, uključujući građevinske radove, prevođenje, uređivanje časopisa i pisanje scenarija za Holivud. Godine 1995. radio je kao pisac u „Fabrici”, školi umetnosti i medija u Italiji, gde je upoznao izdavača knjiga Josta Elfersa. Grin mu je predložio da objavi knjigu o moći i napisao koncept za nju. Kasnije je to postalo 48 zakona moći. To je bila prekretnica u njegovom životu.

Grin je objavio sedam knjiga i najzabranjeniji je autor u zatvorima u Sjedinjenim Državama. Mnoge zatvorske ustanove zabranjuju njegove knjige kao meru sigurnosti. Njegova prva knjiga, 48 zakona moći, objavljena 1998. godine, predstavlja vodič za svakoga ko želi moć, posmatra moć ili želi da se zaštiti od moći. Zakoni su izvedeni iz života stratega i istorijskih ličnosti kao što su Nikolo Makijaveli, Sun Cu, Hajle Selasije I, Karl fon Klauzevic, kraljica Elizabeta I, Henri Kisindžer i P.T. Barnum.

Grinov prvi bestseler, 48 zakona moći, prodat je u više od 1,2 miliona primeraka i citirale su ga mnoge poznate ličnosti, uključujući 50 Centa, Džej-Zija, Kvinsija Džonsa III, Krisa Lajtija, Ljora Koena, Kevina Lajlsa, Majkla Džeksona, Kortni Lav i Vila Smita. Druga knjiga, Umetnost zavođenja, objavljena je 2001. godine i bavi se psihologijom zavođenja kroz primere istorijskih ličnosti poput Kleopatre, Đakoma Kazanove, Džona F. Kenedija i drugih. Njegova treća knjiga, 33 strategije ratovanja, objavljena je 2006. godine i predstavlja vodič za svakodnevne životne kampanje, destilujući vojnu mudrost iz istorijskih figura poput Napoleona Bonaparte, Aleksandra Velikog i Margaret Tačer. 50. zakon, četvrta knjiga koju je Grin napisao u saradnji sa reperom 50 Centom, objavljena je 2009. godine. Knjiga kombinuje priče o strategiji i neustrašivosti, dopunjujući anegdote iz života 50 Centa lekcijama raznih istorijskih ličnosti. Njegova peta knjiga, Majstorstvo, objavljena je 2012. godine i istražuje živote istorijskih i savremenih figura kao što su Čarls Darvin, Bendžamin Frenklin i Tomas Edison, ističući osobine i univerzalne sastojke koji su ih učinili majstorima. Grinova šesta knjiga, Zakoni ljudske prirode, objavljena je 2018. godine i kroz 18 "zakona" istražuje svesne i nesvesne motive i kognitivne predrasude ljudi. Njegova poslednja knjiga, The Daily Laws, objavljena je 2021. godine i sadrži kratke tekstove o mudrosti, sa svakim danom u godini posvećenom određenom "Dnevnom zakonu" i svakim mesecom fokusiranim na različitu temu.

Grin živi u Los Anđelesu sa partnerkom Anom Biler, koja je filmski reditelj. Tečno govori pet jezika i student je zen budizma. Podržao je Baraka Obamu na predsedničkim izborima u SAD 2012. godine i identifikuje se sa liberalnom politikom. Pretrpeo je ozbiljan moždani udar pre objavljivanja knjige Zakoni ljudske prirode 2018. godine, što ga je privremeno lišilo upotrebe leve ruke i noge.

Dela:
1998: 48 zakona moći (The 48 Laws of Power)
2001: Umetnost zavođenja (The Art of Seduction)
2006: 33 strategije ratovanja (The 33 Strategies of War)
2009: 50. zakon (The 50th Law)
2012: Majstorstvo (Mastery)
2018: Zakoni ljudske prirode (The Laws of Human Nature)
2021: The Daily Laws

Nikolo Makijaveli / Sun Cu
Nikolo Makijaveli (1469 — 1527) bio je italijanski politički filozof tokom renesanse, koji se smatra osnivačem moderne političke filozofije i etike. Njegovo osnovno obrazovanje obuhvatalo je poznavanje gramatike, retorike i latinskog jezika. Dok se početkom šesnaestog veka bavio raznim diplomatskim pozivima (bio je neka vrsta rukovodioca službe za izradu svih državnih dokumenata u Firenci), uključujući i bavljenje odnosima sa papom i drugim italijanskim gradovima-državama, bio je svedok brutalnih metoda građenja države koje je sprovodio Cezare Bordžija, zajedno sa svojim ocem papom Aleksandrom VI. Njegovo glavno delo "Vladalac" u mnogome je inspirisano tim iskustvom. U tom periodu, gradeći svoje teoretske i filozofske stavove, Makijaveli je bio zadužen za upravljanje firentinskom milicijom, iz koje je odlučio da protera prevrtljive i nepoverljive plaćenike, a da na njihovo mesto postavi građane Firence, što se pokazalo uspešnim. Nakon što su Medičijevi pokorili Firencu (optužili su Makijavelija da je planirao izdaju i pobunu, pa je stoga bio mučen, ali nije priznao umešanost), on se povlači na svoje imanje u Toskani. Budući da je u tom momentu u egzilu i bez mogućnosti da aktivno učestvuje u političkom životu, postaje deo intelektualnih krugova Firence i piše nekolike drame, koje, za razliku od njegovih političkih spisa u ono vreme, postižu veliku popularnost. Umro je u pedeset osmoj godini života i sahranjen je u Firenci, a na njegovom grobu ugraviran je epitaf na latinskom Tanto nomini nullum par elogium ("nema dostojne pohvale za tako veliko ime"). Njegovo najpoznatije delo "Vladalac" (Il Principe, posvećena Lorencu Medičiju II) knjiga je namenjena da bude priručnik za vladare. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj određuje sredstvo“, što se smatra ranim primerom realpolitike. Uobičajena je pogreška da se kaže da cilj opravdava sredstvo, što Makijaveli ni u jednom svom spisu nije tvrdio. Makijaveli je prvi mislilac koji je uočio da politika ne podleže etičkim principima, jer opravdati nešto znači to učiniti etički ispravnim. Katolička crkva je stavila "Vladaoca" na spisak zabranjenih knjiga, a negativnu kritiku je dobila i od mnogih humanista, Erazma Roterdamskog na prvom mestu. Pa ipak, danas se on smatra prototipom modernog empirijskog naučnika, koji je svoje stavove gradio na osnovu istorijskih činjenica i generalizovanih iskustava. Sun Cu (544–496 p.n.e.) je bio kineski vojni general, strateg, i filozof koji je živeo u Prolećnom i Jesenjem istorijskom periodu stare Kine. Pravo značenje imena je “Gospodar Sun”. Na rođenju je dobio ime Sun Vu, dok je van porodice iz poštovanja bio oslovljavan sa Čangking. Istorijski izvori se razlikuju, kada je u pitanju njegovo vreme rođenja, ali i njegov identitet, pa se stoga često poistovećuje sa svojim potomkom Sun Binom, koji je napisao ekspertizu o ratovanju identičnog naslova - "Umeće ratovanja". Tako da se Sun Cuu tek tradicionalno pripisuje autorstvo nad navedenom knjigom, koja je izuzetno vrednovana, drevna kineska knjiga o borbenoj strategiji. Sun Cu je imao veoma bogatu i uspešnu vojnu karijeru, a za jedan od njenih vrhunaca se smatra poznata Bitka kod Bodžua, u kojoj su snage države Vu (za koju se Sun Cu borio) odnele važnu i ubedljivu pobedu nad snagama države Ču (mada neki istoričari iz tog perioda ne pominju Sun Cua u navedenoj bici). Uticaj Sun Cuove studije od vremena njenog nastanka do modernog doba je ogroman: kineski komunistički vođa Mao Cedung je govorio da pobedu nad protivničkom partijom Kuomitanga 1949. nikada ne bi odneo bez proučavanja "Umeća ratovanja". Japanski generali Oda Nobunaga i Tojotomi Hidejoši bili su pod velikim uticajem ove knjige, takođe, što je posredno uticalo na ujedinjenje Japana tokom perioda Edo. Tokom svih američkih intervencija po azijskom kontinentu, ministarstvo odbrane je svim pripadnicima oružanih snaga SAD izričito zapovedalo da moraju detaljno proučiti "Umeće ratovanja". Sun Cu je imao izuzetan uticaj na kinesku i azijsku istoriju i kulturu, a sfera uticaja njegove knjige danas se proširila i na oblasti vojne filozofije, kao i poslovnih i pravnih strategija, te se smatra neprocenjivim marketinškim i menadžmentskim priručnikom.