akcija za samorazvoj (35 )

Akcija - za samorazvoj (35%)

Sajmon Sinek, Rolf Dobeli, Robert Grin, Nikolo Makijaveli / Sun Cu

Akcije

Cena: 2.208,00 RSD 3.396,00 ušteda: 1.188,00 RSD (-35%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.
Zapiši posvetu koju ćemo odštampati na prvoj stranici knjige koju poručuješ:
  • Pismo: Latinica
  • Povez: Mek

Sajmon Sinek
Sajmon Sinek (1973) se rodio u Vimbldonu, Engleska. Po obrazovanju je kulturni antropolog, a bavio se advertajzingom i konsaltingom, da bi danas postao jedan od najtraženijih motivacionih govornika na svetu. Ovo je njegova prva knjiga, objavljena 2009. godine, koja je jako brzo dospela na listu bestselera New York Times-a. Sinek je tvorac koncepta pod imenom Zlatni krug, baziranog na akcentovanju jasnosti, disciplinovanosti i doslednosti u radu i životu. Redovno piše članke za renomirane magazine kao što su New York Times, Wall Street Journal, The Washington Post i The Huffington Post. Godine 2014. objavio je svoju drugu knjigu Lideri jedu poslednji (Leaders Eat Last), nastavak svog prvenca i globalnog bestselera Počni sa zašto.

Rolf Dobeli
Rolf Dobeli (Lucern, 1966) je švajcarski autor i biznismen koji se nakon jednog objavljenog romana okrenuo non-fiction literaturi, postavši jedno od najzapaženijih imena tog žanra. Pored Umetnosti jasnog razmišljanja, Dobeli je autor knjiga među kojima su neke (Umetnost dobrog života, Trideset pet, A čime se vi bavite?, Ko sam ja?) zapaženi naslovi evropskih i svetskih top-lista. Pored žive zainteresovanosti za pitanja kulture, nauke i psihologije na koju se oslanja u svom pisanju, Dobeli je i jedan od osnivača firme getAbstract, koja je specijalizovana za usluge u vezi sa sinopsisima za knjige i novinske članke.

Robert Grin
Robert Grin (1959) je američki autor i govornik koji je postao poznat po svojim istraživanjima moći, strategija i zavođenja, o čemu piše u svojim knjigama. Nakon završetka studija na univerzitetu u Viskonsinu, Grin se bavio najrazličitijim poslovima koji su ga na kraju u Italiji doveli do poznanstva sa bitnim urednikom Džustom Elfersonom. Iz njihove saradnje izrodio se bestseler “48 zakona moći”, koji je do sada prodat u milionskim tiražima širom sveta. Njegova dela imaju veliki uticaj na popularnu kulturu.  Grin je odrastao u Los Anđelesu i pohađa Berkli, da bi svoju diplomu iz klasičnih studija dobio na Univerzitetu Viskonsin-Medison. Pre nego što će postati autor, Grin je, prema svojoj procenio radio oko 80 različitih poslova; bio je građevinac, prevodilac, urednik magazina i holivudski pisac scenarija. Povodom svoje najkontroverznije knjige "48 zakona moći" izjavio je: "Svi pretpostavljaju da ja praktikujem zakone o kojima sam pisao, ali nije tako. Mislim da svako ko bi postupao po njima bi bio suviše užasna osoba da vam bude u blizini." Bibliografija: 48 zakona moći, Umetnost zavođenja, 33 strategije ratovanja, 50-i zakon, Majstorstvo.

Nikolo Makijaveli / Sun Cu
Nikolo Makijaveli (1469 — 1527) bio je italijanski politički filozof tokom renesanse, koji se smatra osnivačem moderne političke filozofije i etike. Njegovo osnovno obrazovanje obuhvatalo je poznavanje gramatike, retorike i latinskog jezika. Dok se početkom šesnaestog veka bavio raznim diplomatskim pozivima (bio je neka vrsta rukovodioca službe za izradu svih državnih dokumenata u Firenci), uključujući i bavljenje odnosima sa papom i drugim italijanskim gradovima-državama, bio je svedok brutalnih metoda građenja države koje je sprovodio Cezare Bordžija, zajedno sa svojim ocem papom Aleksandrom VI. Njegovo glavno delo "Vladalac" u mnogome je inspirisano tim iskustvom. U tom periodu, gradeći svoje teoretske i filozofske stavove, Makijaveli je bio zadužen za upravljanje firentinskom milicijom, iz koje je odlučio da protera prevrtljive i nepoverljive plaćenike, a da na njihovo mesto postavi građane Firence, što se pokazalo uspešnim. Nakon što su Medičijevi pokorili Firencu (optužili su Makijavelija da je planirao izdaju i pobunu, pa je stoga bio mučen, ali nije priznao umešanost), on se povlači na svoje imanje u Toskani. Budući da je u tom momentu u egzilu i bez mogućnosti da aktivno učestvuje u političkom životu, postaje deo intelektualnih krugova Firence i piše nekolike drame, koje, za razliku od njegovih političkih spisa u ono vreme, postižu veliku popularnost. Umro je u pedeset osmoj godini života i sahranjen je u Firenci, a na njegovom grobu ugraviran je epitaf na latinskom Tanto nomini nullum par elogium ("nema dostojne pohvale za tako veliko ime"). Njegovo najpoznatije delo "Vladalac" (Il Principe, posvećena Lorencu Medičiju II) knjiga je namenjena da bude priručnik za vladare. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj određuje sredstvo“, što se smatra ranim primerom realpolitike. Uobičajena je pogreška da se kaže da cilj opravdava sredstvo, što Makijaveli ni u jednom svom spisu nije tvrdio. Makijaveli je prvi mislilac koji je uočio da politika ne podleže etičkim principima, jer opravdati nešto znači to učiniti etički ispravnim. Katolička crkva je stavila "Vladaoca" na spisak zabranjenih knjiga, a negativnu kritiku je dobila i od mnogih humanista, Erazma Roterdamskog na prvom mestu. Pa ipak, danas se on smatra prototipom modernog empirijskog naučnika, koji je svoje stavove gradio na osnovu istorijskih činjenica i generalizovanih iskustava. Sun Cu (544–496 p.n.e.) je bio kineski vojni general, strateg, i filozof koji je živeo u Prolećnom i Jesenjem istorijskom periodu stare Kine. Pravo značenje imena je “Gospodar Sun”. Na rođenju je dobio ime Sun Vu, dok je van porodice iz poštovanja bio oslovljavan sa Čangking. Istorijski izvori se razlikuju, kada je u pitanju njegovo vreme rođenja, ali i njegov identitet, pa se stoga često poistovećuje sa svojim potomkom Sun Binom, koji je napisao ekspertizu o ratovanju identičnog naslova - "Umeće ratovanja". Tako da se Sun Cuu tek tradicionalno pripisuje autorstvo nad navedenom knjigom, koja je izuzetno vrednovana, drevna kineska knjiga o borbenoj strategiji. Sun Cu je imao veoma bogatu i uspešnu vojnu karijeru, a za jedan od njenih vrhunaca se smatra poznata Bitka kod Bodžua, u kojoj su snage države Vu (za koju se Sun Cu borio) odnele važnu i ubedljivu pobedu nad snagama države Ču (mada neki istoričari iz tog perioda ne pominju Sun Cua u navedenoj bici). Uticaj Sun Cuove studije od vremena njenog nastanka do modernog doba je ogroman: kineski komunistički vođa Mao Cedung je govorio da pobedu nad protivničkom partijom Kuomitanga 1949. nikada ne bi odneo bez proučavanja "Umeća ratovanja". Japanski generali Oda Nobunaga i Tojotomi Hidejoši bili su pod velikim uticajem ove knjige, takođe, što je posredno uticalo na ujedinjenje Japana tokom perioda Edo. Tokom svih američkih intervencija po azijskom kontinentu, ministarstvo odbrane je svim pripadnicima oružanih snaga SAD izričito zapovedalo da moraju detaljno proučiti "Umeće ratovanja". Sun Cu je imao izuzetan uticaj na kinesku i azijsku istoriju i kulturu, a sfera uticaja njegove knjige danas se proširila i na oblasti vojne filozofije, kao i poslovnih i pravnih strategija, te se smatra neprocenjivim marketinškim i menadžmentskim priručnikom.