Akcija – 6 knjiga Filipa K. Dika (30% popusta)

Akcija!

4,594.00 RSD 3,216.00 RSD


Filip K. Dik (1928 – 1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima u kojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Description

Čovek u visokom dvorcu – Za ovaj roman Filip K. Dik dobio je nagradu “Hugo”, najviše priznanje za književno ostvarenje iz područja naučne fantastike. Tako je upravo ovim delom skrenuo na sebe pažnju književne kritike, koja ga već godinama svrstava među najistaknutije savremene majstore ovog žanra. Radnja romana smeštena je u ambijent jedne Amerike, zamišljene u situaciji u kojoj su Japan i Nemačka izašli iz Drugog svetskog rata kao pobednici. Strašna vizija ovakvog “paralelnog vremena” – koju autor inače objašnjava kao iluziju ili ružan san – osnova je iz koje izrasta akcija protagonista romana: ljudi uhvaćenih u realistički dočaranu konstrukciju jednog neostvarenog pakla.

Tri stigme Palmera Eldriča – Filip K. Dik je je objavio na desetine romana gotovo podjednake vrednosti i kroz većinu provukao osnovnu nit svog pripovedanja: suočenje sa izmenjenim realnostima. Ambijenti su raz­novrsni, od klasične spejs-opere, preko egzotičnog tehnološkog hardvera i svetova bliske budućnosti do čisto parapsiholoških postavki, ali uvek je težište na ljudima, često na nekolicini glavnih junaka čije se sudbine prepliću na neočekivane načine.
„Tri stigmate Palmera Eldriča“ je najpotpuniji, najveći i najhu­ma­niji prikaz njegove gigantske centralne teme: izmenjenih stvar­no­sti. Dobavljači jedne halucinogene droge koja marsovskim ko­lonistima život čini podnošljivim moraju da se suoče sa zlokobnom i nemilosrdnom konkurencijom, Palmerom Eldričom, povratnikom sa međuzvezdanog putovanja, koji ima moć da iluzijom potpuno potisne stvarnost.

Suvišni izveštaj – Zamislite budućnost u kojoj gotovo da nema zločina, a ubistvo se doživljava kao fenomen iz prošlosti? Zahvaljujući predviđanjima o kojima izveštavaju tri prekognita (bića koja su sposobna da vide neku od mogućih budućnosti), policija lišava slobode potencijalne zločince pre nego što stignu da izvrše naumljeni zločin. Ali šta ako njihovi izveštaji ne budu tačni ili, još gore, budu pogrešno shvaćeni? Vagajući između društvene uređenosti, mita o sigurnosti i lične slobode, Filip K. Dik je ispisao jednu od svojih najzanimljivijih meditacija na jednu od njegovih već dobro poznatih tema. Možemo se svakako prisetiti i Spilbergove istoimene ekranizacije ove novele koja je u godini kada je nastala zabeležila rekordnu gledanost, kao uostalom i sve ekranizacije Dikovih dela decenijama unazad.

Da li androidi sanjaju električne ovce? – Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće.
Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

Valis – Teološke dileme, autobiografski elementi i podvojena ličnost protagoniste čine Valis atipičnim romanom ne samo kada je Dikovo stvaralaštvo u pitanju, nego naučnofantastična književnost uopšte. Ovo je njegovo najiskrenije i najsmelije delo, čija neočekivano lična priča pruža priliku istinskim ljubiteljima ovog pisca da se bliže upoznaju sa idejnim i filozofskim izvorima njegovih nepouzdanih stvarnosti. Dok razotkriva načine za transformisanje ludila u mehanizam uočavanja, tumačenja i rešavanja problema i dilema s kojima se suočava pojedinac, društvo, pa i ceo univerzum, Dik pokazuje kako ono, kao sveopšta dijagnoza, postaje merilo stvarnosti. Valis je dokumentovani pokušaj svođenja opšteg, kosmičkog i nepojmljivo apstraktnog na konkretno, pojedinačno i pojmljivo, gde u mnoštvu brojnih varijabli postoji samo jedna konstanta ∙ Bog.

Tamno skeniranje – Ovo je još jedno inteligentno i vizionarsko delo Filipa K. Dika koje se bavi izmenjenim stanjima svesti. Svoju prepoznatljivu mračnu atmosferu ovaj autor gradi oko kulture droge u Kaliforniji početkom devedesetih, i načinom na koji narkotici postaju aktivni element međuljudskih i društvenih odnosa. I u ovom romanu, ubedljivim realističnim stilom, Dik stavlja svoj futuristički pečat na teme kao što su uticaji kapitalizma i državne opresije na mentalno i duhovno stanje pojedinca. Takođe, ova knjiga razotkriva sav apsurd i licemerstvo “ratova protiv droge” koji se i danas vode. Filip K. Dik u  Tamnom skeniranju dovodi u pitanje identitete svojih junaka, čime otvara pred čitaocima pregršt pitanja za čijim se odgovorom traga kroz dinamičnu radnju, i završava se u razotkrivanju odnosa moći koji i van ovog teksta određuju našu svakodnevicu.