Akcija – 9 knjiga Filipa K. Dika (35% popusta)

Akcija!

6,991.00 RSD 4,544.00 RSD


Filip K. Dik (1928 – 1982) bio je američki pisac čija dela većinom pripadaju žanru naučne fantastike. Dik istražuje filozofske, sociološke i političke teme u romanima u kojima dominiraju korporacije, autoritarne države i izmenjeno stanje svesti. U njegovim kasnijim radovima, Dikov tematski fokus pomera se na njegove lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada iz područja fantastike i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Description

Čovek u visokom dvorcu – Za ovaj roman Filip K. Dik dobio je nagradu “Hugo”, najviše priznanje za književno ostvarenje iz područja naučne fantastike. Tako je upravo ovim delom skrenuo na sebe pažnju književne kritike, koja ga već godinama svrstava među najistaknutije savremene majstore ovog žanra. Radnja romana smeštena je u ambijent jedne Amerike, zamišljene u situaciji u kojoj su Japan i Nemačka izašli iz Drugog svetskog rata kao pobednici. Strašna vizija ovakvog “paralelnog vremena” – koju autor inače objašnjava kao iluziju ili ružan san – osnova je iz koje izrasta akcija protagonista romana: ljudi uhvaćenih u realistički dočaranu konstrukciju jednog neostvarenog pakla.

Tri stigme Palmera Eldriča – Filip K. Dik je je objavio na desetine romana gotovo podjednake vrednosti i kroz većinu provukao osnovnu nit svog pripovedanja: suočenje sa izmenjenim realnostima. Ambijenti su raz­novrsni, od klasične spejs-opere, preko egzotičnog tehnološkog hardvera i svetova bliske budućnosti do čisto parapsiholoških postavki, ali uvek je težište na ljudima, često na nekolicini glavnih junaka čije se sudbine prepliću na neočekivane načine.
„Tri stigmate Palmera Eldriča“ je najpotpuniji, najveći i najhu­ma­niji prikaz njegove gigantske centralne teme: izmenjenih stvar­no­sti. Dobavljači jedne halucinogene droge koja marsovskim ko­lonistima život čini podnošljivim moraju da se suoče sa zlokobnom i nemilosrdnom konkurencijom, Palmerom Eldričom, povratnikom sa međuzvezdanog putovanja, koji ima moć da iluzijom potpuno potisne stvarnost.

Suvišni izveštaj – Zamislite budućnost u kojoj gotovo da nema zločina, a ubistvo se doživljava kao fenomen iz prošlosti? Zahvaljujući predviđanjima o kojima izveštavaju tri prekognita (bića koja su sposobna da vide neku od mogućih budućnosti), policija lišava slobode potencijalne zločince pre nego što stignu da izvrše naumljeni zločin. Ali šta ako njihovi izveštaji ne budu tačni ili, još gore, budu pogrešno shvaćeni? Vagajući između društvene uređenosti, mita o sigurnosti i lične slobode, Filip K. Dik je ispisao jednu od svojih najzanimljivijih meditacija na jednu od njegovih već dobro poznatih tema. Možemo se svakako prisetiti i Spilbergove istoimene ekranizacije ove novele koja je u godini kada je nastala zabeležila rekordnu gledanost, kao uostalom i sve ekranizacije Dikovih dela decenijama unazad.

Da li androidi sanjaju električne ovce? – Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće.
Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

Valis – Teološke dileme, autobiografski elementi i podvojena ličnost protagoniste čine Valis atipičnim romanom ne samo kada je Dikovo stvaralaštvo u pitanju, nego naučnofantastična književnost uopšte. Ovo je njegovo najiskrenije i najsmelije delo, čija neočekivano lična priča pruža priliku istinskim ljubiteljima ovog pisca da se bliže upoznaju sa idejnim i filozofskim izvorima njegovih nepouzdanih stvarnosti. Dok razotkriva načine za transformisanje ludila u mehanizam uočavanja, tumačenja i rešavanja problema i dilema s kojima se suočava pojedinac, društvo, pa i ceo univerzum, Dik pokazuje kako ono, kao sveopšta dijagnoza, postaje merilo stvarnosti. Valis je dokumentovani pokušaj svođenja opšteg, kosmičkog i nepojmljivo apstraktnog na konkretno, pojedinačno i pojmljivo, gde u mnoštvu brojnih varijabli postoji samo jedna konstanta ∙ Bog.

Tamno skeniranje – Ovo je još jedno inteligentno i vizionarsko delo Filipa K. Dika koje se bavi izmenjenim stanjima svesti. Svoju prepoznatljivu mračnu atmosferu ovaj autor gradi oko kulture droge u Kaliforniji početkom devedesetih, i načinom na koji narkotici postaju aktivni element međuljudskih i društvenih odnosa. I u ovom romanu, ubedljivim realističnim stilom, Dik stavlja svoj futuristički pečat na teme kao što su uticaji kapitalizma i državne opresije na mentalno i duhovno stanje pojedinca. Takođe, ova knjiga razotkriva sav apsurd i licemerstvo “ratova protiv droge” koji se i danas vode. Filip K. Dik u  Tamnom skeniranju dovodi u pitanje identitete svojih junaka, čime otvara pred čitaocima pregršt pitanja za čijim se odgovorom traga kroz dinamičnu radnju, i završava se u razotkrivanju odnosa moći koji i van ovog teksta određuju našu svakodnevicu.

Ubik – Ubik je roman Filipa K. Dika iz 1969. godine, koji će postati jedan od njegovih najpoznatijih i najuspešnijih dela. Magazin Time ga je uvrstio na listu od 100 najvažnijih romana napisanih od 1923, ocenivši ga kao “duboko uznemiravajuću egzistencijalnu horor priču, košmar za koji nikada nećemo biti sigurni da smo se iz njega probudili.” Radnja romana se odvija 1992. godine u “Severno-američkoj konfederaciji”, gde su već učestala putovanja na Mesec, a uticajne organizacije zapošljavaju ljude koji rade na blokiranju parapsiholoških moći telepata, kako bi očuvali privatnost. Jednu od njih vodi junak po imenu Ransiter, uz pomoć svoje  preminule žene Ele, koja se nalazi u stanju “poluživota”, što je oblik egzistencije koji omogućava ograničenu svest i sposobnost komunikacije nakon smrti. Još jednom, Filip K. Dik donosi vizionarske ideje o svetu ka kojem čovečanstvo hrli, reformišući svojim autentičnim književno-umetničkim kvalitetima žanrovsku književnost.

Tecite suze moje, policajac reče – Filip K. Dik ovim romanom vodi čitaoca do najopasnije granice – one nakon koje čovek prestaje da prepoznaje sebe. Džejson Tavener, slavna i bogata TV zvezda, jednog jutra se budi i shvata da ne može da se prepozna. On preko noći postaje nepoznat čovek, hodajući objekat za koga nikad niko nije čuo. U ovom naučno fantastičnom delu, duhovitošću i srčanošću tipičnom za svoj opus, Dik se bavi svojom dobro poznatom temom budućnosti Amerike, u kojoj ona pokušava da prikrije propadanje svoje kulture i nefunkcionalnost svog društa propagiranjem obožavanja poznatih ličnosti.
Ovaj roman je, uprkos viziji autoritarne države i moćnog policijskog aparata, jedna duboko humana knjiga. Ona pokušava da preispita uloge koje su nam  odeljene u životu, i kako nas one više koče nego što nam pomažu da razvijemo naše pune potencijale.

Prodor božanskog – Prodor božanskog je jedno od dela Filipa K. Dika koja se bave religijskim fenomenima, na fildikovski specifičan i filozofski eklektičan način. Radnja prati kolonistu Herba Ašera čiji miran život na udaljenoj planeti remeti božanstvo zahtevom da pomogne oboleloj komšinici, koja nosi bezgrešno začeti plod. U ovoj knjizi, Dik postavlja pitanje: Šta ako Bog – ili entitet koji tako doživljavamo – zapravo postoji, ali se sve vreme nalazi u izgnanstvu? Promišljanja o krupnim filozofsko-religijskim temama, poput pitanja porekla zla i patnje u materijalnom svetu, kao i gnostičkih pitanja o granicama znanja, u Prodoru božanskog prožima suptilna alegorija i kompleksan, ali koherentan zaplet. Ovo je roman bez kojeg se spisateljski genij Filipa K. Dika ne može temeljno i dubinski shvatiti i vrednovati.