Description
DRAKULA
Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč).
Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom.
Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.
SRCE TAME
U službi jedne belgijske trgovačke kompaniје i sa zadatkom da zameni nastradalog kapetanа rečnog parobroda, junak romana i jedan od pripovedača Čarls Marlo plovi drevnom rekom рrаvо u doskora netaknuto srce Afrike, užasnut gramzivošću „civilizovanih” otimača slonovače, i zainteresovan pričama о tajanstvenom Kеrсu, jednоm od njegovih prethodnika, koji је među domorocima postao neka vrsta božanstva. Susret sa teško obolelim Кеrсоm za Marloa је susret s оtеlovljenjem degradacije sveta iz koga obojica potiču, ali i susret koji donosi strašnu spoznaju dubine do koje može da se sunovrati uzvišena ljudska priroda.
Za sve represivno i totalitarno, danas se koristi izraz “orvelovsko”.
Ova priča o Vinstonu Smitu, običnom čoveku tmurne futurističke svakodnevice, u kojoj se on sukobljava sa brutalnim, staljinističkim poretkom diktatorskog režima svoje zemlje, i danas šokira čitaoce svojom maštovitošću, inteligentnim narativom, zbog čega ostaje svevremen.
Zajedno sa novelama „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija i „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, ovaj roman je jedna od najpoznatijih antiutopija u književnosti, ubedljiva od početka do kraja u svojim opomenama.
Tokom 1866. godine, časopis “Ruski glasnik” objavio je u dvanaest mesečnih nastavaka tekstove koji će skupa biti objavljeni kao roman pod imenom “Zločin i kazna”. Sinopsis jednog od najvećih psiholoških romana u istoriji književnosti zaprepaščujuće je jednostavan: u agoniji zbog materijalne oskudice ruski student Rodion Raskoljnikov odlučuje da ubije zelenašicu Aljonu Ivanovnu. Moralne teskobe i duševne krize koje Raskoljnikova dovode na ivicu nervnog rastrojstva, a kroz te unutrašnje sukobe ekstremnog intenziteta Dostojevski je u širem smislu zapravo ispisivao svoju kritiku nihilizma ruskog društva. Strastven u svojoj veri, ali i svojim porocima, pisac “Zločina i kazne” pružio je svevremenu i dubinsku analizu duhovnog stanja Evrope sredinom XIX veka, ispisavši za neverovatno kratko vreme (istovremeno je radio i na “Kockaru) jedne od najblistavijih stranica svetske književnosti.
Nadja je prvi je i verovatno najbitniji nadrealistički roman, knjiga koja je definisala ceo jedan artistički i filozofski pokret, nakon kojeg umetnost više nikad nije bila ista. Radnja ove knjige zapravo je niz ispovesti naratora o svom odnosu sa devojkom iz Pariza, a to je priča o opsesivnosti jednog prisustva koje progoni njegov život. Narativ iz prvog lica je upotpunjen sa 44 fotografije koje su integralni deo ovog dela, one prikazuju lokacije, predmete i osobe koje dolaze u dodir sa naratorom i ostavljaju jak pečat u njegovoj svesti.
