Tiha zverka podneva

Akcija!

599.00 RSD 450.00 RSD


O ovom izboru
Knjiga Tiha zverko podneva sadrži izabrane pesme iz knjiga Elementi, Obližnja
božanstva i Mapa.
Nastajale u rasponu od petnaest godina, knjige iz ove trilogije po izabranom postupku
i, pre svega, po temama kojima se bave i po doživljaju sveta predstavljaju celinu. Ta
celovitost naglašava se ovom knjigom izabranih pesama. U njoj se od poznatih delova stvara
nova celina.
Pesme izabrane iz knjiga Elementi, Obližnja božanstva i Mapa, sa minimalnim
izmenama, postale su deo takve, nove celine u okviru koje su tematski raspoređene kako bi se
naglasile pojedine tematske linije (grad, mit, svakodnevica, vidljivo i nevidljivo, glasovi,
hronika, putovanje) i kako bi se, u naporednom nizu glasova, zaokružila ova knjiga izabranih
pesama u kojoj iza glasa pesme najčešće stoji glas hronike.
Beograd, 9. septembra 2019.

G. B.

Description

Poezija Gojka Božovića predstavlja stišani govor o modernom svetu u rasponu između
epifanija svakodnevice i ponornih udesa istorije i drugih velikih priča. Božovićeva poezija
oličava susret čulnog i intelektualnog, epifanijskog i erudicijskog, strasnog i razumnog, pri
čemu se u pesnikovim stihovima ukazuju kako izazovne teme savremenosti, tako i slojeviti
vidici u kojima se otvara dijalog sa pesničkom tradicijom i tradicijom mišljenja.

Mihajlo Pantić

Pesništvo Gojka Božovića ponovo udahnjuje život i obasjava svetlošću sve ono što je bez
smisla i ukusa poslato svetu zaborava i senki, sve one nevidljive biblioteke, nevidljive ljude,
nevidljive gradove. Nemoguće je da se ne čita poezija koja čini tako nešto.

Ljudmila Mindova

Najvažnije simboličke veze ostvaruju se oko toposa grada i toposa putovanja. Božović okreće
naglavce poznatu neoklasicističku predstavu o gradu, civilizaciji, i destruktivnim silama;
Кavafi, Hristić i ini pesnici te sile su videli kao spoljašnje, u liku varvara koji dolaze odnekud
izvan civilizacije i istorije; za Božovića, one su u samom gradu.

Saša Radojčić

Božović iscrtava minucioznu mapu unutrašnjih trvenja, povlači linije stalne nesmirenosti uma
nad društvenim okolnostima i rasapima, povezuje i umrežava topose kad, recimo, dočarava
detaljnu mapu grada zasnovanu glasovima gneva, jednako kao i pomirenošću.

Živorad Nedeljković
Ako je, po Nortropu Fraju, priča povratni čin simboličke komunikacije, odnosno ritual, onda
ova Božovićeva pesnička priča ima za cilj uspostavljanje lirsko-antropološke formule sveta i
čoveka. Jer žal za izgubljenom moći da se „glas vrati na zemlju, zemlja pomeša sa glasom“,
može ispoljiti samo onaj pesnički senzibilitet koji i poeziju vidi kao elementarnu osnovu
sveta, pa samim tim i kao potencijalnu snagu njegovog obnavljanja.

Đorđe Despić