Ser Artur Konon Dojl (engl. Sir Arthur Conan Doyle; Edinburg, 22. maj 1859 – Krauboro, 7. jul 1930) bio je britanski pisac i lekar. Rođen je u Edinburgu, u porodici irskih katolika. Nakon završene osnovne škole, roditelji ga šalju u jezuitsku školu "Hoder Plejs" u Lankaširu, a zatim na Stonihurst koledž. Od 1875. do 1876. školovao se u jezuitskoj školi "Stela Matutina" u Feldkirhu u Austriji. Iako je odgajan kao katolik, kasnije je odbacio veru i postao agnostik.

Od 1876. do 1881. studirao je medicinu na Univerzitetu u Edinburgu. Tokom studija počeo je da piše kratke priče. Njegov prvi objavljeni tekst, „Misterija doline Sasasa", priča smeštena u Južnoj Africi, štampana je u časopisu Chambers's Edinburgh Journal 6. septembra 1879. Nakon diplomiranja radio je kao brodski lekar, a zatim je otvorio privatnu klinikuu Portsmautu. Pošto nije imao mnogo pacijenata, vratio se pisanju. Godine 1885. oženio se Luizom Hokins, koja je bolovala od tuberkuloze. Imali su dvoje dece: ćerku Meri Luiz (1889) i sina Kingslija (1892).

Prvi roman o Šerloku Holmsu, Grimizna studija, napisao je za tri nedelje kada je imao 27 godina. Lik Holmsa delimično je zasnovan na Dojlovom univerzitetskom profesoru Džozefu Belu. Roman je prvobitno odbilo nekoliko izdavača, da bi ga konačno objavio Ward Lock & Co 1887. godine. Holmsov lik je doživeo ogroman uspeh, ali je Dojl imao ambivalentan odnos prema svojoj najpoznatijoj kreaciji. Godine 1893. "ubio" je Holmsa u priči "Poslednji problem", ali ga je pod pritiskom javnosti "oživeo" 1901. u romanu Baskervilski pas.

Nakon smrti prve supruge 1906. godine, oženio se Džin Elizabet Leki godinu dana kasnije. Sa njom je imao troje dece.

Pored kriminalističkih romana, Dojl je pisao i istorijske romane, naučnofantastične priče o profesoru Čelindžeru (među kojima je najpoznatija "Izgubljeni svet"), kao i humorističke priče o napoleonovskom vojniku brigadiru Žeraru.

Bio je aktivan u nekoliko pravnih slučajeva, gde je koristio metode slične Holmsovim da bi dokazao nevinost osuđenih. Najpoznatiji su slučajevi Džordža Edaldžija i Oskara Slejtera. U poznijim godinama postao je posvećeni spiritualista i napisao nekoliko knjiga na tu temu.

Za vreme Burskog rata služio je kao vojni lekar, a kasnije napisao pamflet u odbranu britanskih akcija u ratu, za šta je 1902. dobio titulu viteza. Dva puta se neuspešno kandidovao za parlament. Tokom Prvog svetskog rata služio je kao ratni dopisnik.

Dojl je bio aktivan sportista – igrao je kriket za Marijlebon kriket klub, bavio se boksom, golfom i skijanjem. Bio je jedan od prvih zagovornika alpskog skijanja u Švajcarskoj.

Preminuo je 7. jula 1930. godine u svojoj kući u Krauborou, u 71. godini života. Njegove poslednje reči, upućene supruzi, bile su: "Ti si divna." Sahranjen je u Minstedu, u Novoj šumi u Hempširu. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: "Čelik istinit / Oštrica prava / Artur Konon Dojl / Vitez / Patriota, lekar i književnik".