Desanka Maksimović (1898–1993) bila je pesnikinja, profesorka književnosti, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Detinjstvo je provela u Brankovini, završila gimnaziju u Valjevu, a potom studirala na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Svoje prve pesme objavila je 1920. godine u časopisu „Misao”. Bila je članica SANU. Radni vek završila je u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze.Dobitnica je velikog broja književnih nagrada, među kojima su i Vukova (1974), Njegoševa (1984), nagrada AVNOJ-a (1970), Sedmojulska nagrada (1964) i Zmajeva nagrada (1958 i 1973). Izabrana je i za počasnog građanina Valjeva. I dan-danas jedna je od najvoljenijih i najpriznatijih ličnosti naše književnosti.