Kako je T.S.Eliot odbio da izda Orvelovu "Životinjsku farmu"

Po prvi put je otkriveno veoma zanimljivo pismo, otkucano na pisaćoj mašini, koje je tadašnji urednik T.S. Eliot poslao relativno nepoznatom piscu Džordžu Orvelu, odbijajući da mu izda knjigu koja će postati klasik – “Životinjsku farmu”.

Ovo pismo na dve strane, koje je Eliot poslao dok je bio na poziciji urednika u izdavačkoj kući Faber&Faber datirano je od 13. jula 1944, a kritikuje slavni piščev narativ kao “neubedljiv”.

Uprkos tome što je srdačno pohvalio kvalitet samog dela, Eliot je odličio da odbije molbu autora za izdavanje, pošto je izneo sumnju da Orvelova alegorija nema “ispravno gledište sa kojeg kritikuje političku situaciju u datom trenutku.”

U nastavku govori o tome da su svinje u priči imale pravo što su preuzele kontrolu nad farmom, budući da su “daleko inteligentnije” od drugih životinja i bez njih nikada ne bi ni bilo Životinjske farme na prvom mestu.

U pismu takođe stoji: “I drugi urednik se slaže sa mnom u ovim glavnim tačkama.”

“Obojica se slažemo da je ovo vanredan rukopis; fabula je veoma vešto izvedena, a narativ drži pažnju na sebi – a to je nešto što je veoma malo autora uspelo da postigne, još od Gulivera.

Sa druge strane, nismo ubeđeni da je ovo ispravno gledište sa kojeg treba da se kritikuje politička situacija u datom trenutku.”

U nastavku piše: “Mislim da moje nezadovoljstvo ovom basnom potiče od toga što je njen efekat čista negacija. Trebalo bi da iskažem simpatiju sa onim što autor želi, kao i sa onim na šta on stavlja primedbe; a pozitivno gledište u ovoj stvari, za koje verujem da trockističko, nije dovoljno ubedljivo. Na kraju krajeva, vaše svinje su daleko inteligentnije od ostalih životinja i stoga su najkvalifikovanije da vode farmu – zapravo, ne bi ni bilo Životinjske farme, bez njih; stoga ono čega je tu falilo (neki se neće složiti) nije više komunizma, nego više svinja naklonjenih javnosti.”

Pre nego što je na kraju izdao ovu novelu za Secker&Warburg u avgustu 1945, odbilo ju je još najmanje četvoro izdavača, što je pisca nateralo da razmišlja da li bi možda trebalo da je izda kao pamflet.

Iako je pisana u formi basne sa životinjama, čitaocima je odmah bilo jasno šta ona predstavlja: satiru na račun staljinizma u kojoj se osuđuje totalitaristička praksa, a Staljin se predstavlja kao izdajnik ruske revolucije.

Mnogi izdavači su mislili da je delo suviše kontroverzno za izdavanje u trenutku u kojem je SSSR moćan saveznik Britanije u borbi protiv Nemačke – što je bio slučaj sa Elitom i Faber&Faber-om.

Pa ipak, jednom kada je objavljena, knjiga je postala neosporan klasik, hvaljen zbog tretmana tema moći, demokratije i klase.

Eliotovo pismo je svoj put do javnosti našlo tek sada, pošto je postavljeno na internet, u sklopu projekta “Nova britanska biblioteka” koja slavi kulturno nasleđe te zemlje.

Juan Mekliland
(prevod: Danilo Lučić)

izvor: dailymail.co.uk

Preuzeto sa: glif.rs