"Vreme je siledžija" – Dženifer Igan

Dženifer Igan (1962) je američka autorka, trenutno nastanjena u Bruklinu. Njen roman Vreme je siledžija (A Visit From A Goon Squad) osvojio je Pulitzer Price for Fiction i National Book Critics Circle nagradu za fikciju u 2011. godini.

Igan je rođena u Čikagu, ali je veći deo svoj detinjstva provela u San Francisku. Diplomirala je Engleski jezik i literaturu na Univerzitetu Pensilvanija. Postoji jedna zanimljiva epizoda iz njenog apsolventskog perioda, pored akademskih dostignuća: ona je naime bila u kratkotrajnoj vezi sa Stivom Džobsom, koji je instalirao jedan od prvih Mekintoš računara u njenoj sobi. Nakon dipomiranja, provodi dve godine na Sent Džon koledžu, instituciji pri Kembridžu, pod pokroviteljstvom Tajron stipendije. U to vreme je objavljivala kratke priče u Njujorkeru, Harper magazinu, Zoetrop magazinu i drugim periodičnim izdanjima, dok se njeni novinski članci redovno pojavljuju u Njujork Tajmsu.

Igan odbija da klasifikuje svoju knjigu Vreme je siledžija bilo kao roman, bilo kao zbirku priča, navodeći: “Izbegavam sigurnost. Želim polifoniju. Osnovna pravila su: delovi moraju biti vrlo različiti, iz različitih perspektiva. Kasnije sam pokušala da prekršim to pravilo; ukoliko imaš pravilo, valja ga ponekad prekršiti!” Knjiga iskrivljuje žanr svojom formom ( ceo odeljak napisan u formi slajd prezentacije koja obiluje grafikonima događaja, muzičkim pauzama, osećanjima).

O inspiraciji i pristupu kaže: “Vreme ne doživljavam linearno. Doživljavam ga u slojevima, koji izgleda da koegzistiraju… Ono što nas najdirektnije vraća kroz vreme jeste muzika, zbog čega smatram da je upravo zato i postala tako bitan deo knjige. Takođe, čitala sam Prusta. On pokušava, ponekad veoma uspešno, da opiše taj osećaj za vreme koje promiče, svesnost te pojave, i da zaobiđe tu linearnost koja stvara probleme piscima.”

Od romantičnih prijateljstava kojima se krije ljubav, preko preljuba koje razaraju porodice, do neutaživih čežnji za voljenom osobom koje samo blesnu i tako naglo i bolno se zauvek ugase, sudbine i slučajevi sa stranica ove knjige hoće da kroz nekoliko vremenskih ravni prikažu kako ne postoji lična borba neke usamljene individue koja u svojim porazima i pobedama nije epska i zadivljujuća i koja ne tuče na sve druge borbe oko nje. Galerija likova se susreće i rastaje iz priče u priču i njihove egzistencije se, nekad fatalno i destruktivno, nekad oplemenjujuće i spasonosno, sudaraju u narativima koji silovitom egzistencijalnom upitnošću dokazuju nedokučivost života.

Beni Salazar je vremešni muzički producent koji se bori sa impotencijom i priznanjem da je izneverio svoje pankerske ideale iz mladosti, zarad profita. Prelepa Saša, njegova pomoćnica, kleptomanka, devojka koju je burna mladost stigmatizovala i odredila, bori se sa svojom prošlošću i porocima. Lui je kokainski ovisnik, zavodnik maloletnica, hedonista i jedan od najmoćnijih ljudi muzičke industrije, ali na samrtnoj postelji ne može izbeći gorčinu nevolja koje je posledično izazivao. Ostali likovi u ovom romanu manje ili više gravitiraju oko Benija, Saše i Luia, ali svakom od njih pruženo je dovoljno prostora da ispričaju kako je Vreme, taj siledžija koji dolazi nepozvan i otima šta mu se prohte, pokucalo na njihova vrata, s računom u ruci.

Vreme je siledžija je Frenzenu preotelo Pulicerovu nagradu i time postalo deo jednog od najvećih skandala u američkoj post 11/9 literaturi.

Preuzeto sa: glif.rs