Aleksandar Vučo (Beograd, 25. septembar 1897 – Beograd, 21. jul 1985) bio je srpski i jugoslovenski nadrealistički autor, poznat po svojim književnim i filmskim doprinosima.

Aleksandar Vučo rođen je u trgovačkoj porodici u Beogradu. Kao gimnazijalac pridružio se srpskoj vojsci 1915. godine, povlačeći se s njom preko Albanije. Nakon tog iskustva, odlazi u Francusku gde završava gimnaziju u Nici i upisuje Pravni fakultet na Sorboni u Parizu. Tamo je upoznao svoju buduću suprugu, Julijanu Simeonović, s kojom je imao dva sina – Đorđa i Jovana.

Po povratku u Beograd, Vučo se okrenuo književnom radu. Godine 1923. započinje saradnju s književnim časopisima, uključujući „Puteve“ i „Svedočanstva“. Vučova prva poema, Krov nad prozorom, izlazi 1926, dok je prvi roman, Koren vida, objavio 1928. godine.

Vučo je bio jedan od osnivača beogradske nadrealističke grupe, a zajedno s kolegama pokrenuo je almanah Nemoguće – L’impossible. Godine 1932. objavljuje čuvenu poemu Nemenikuće – Ćirilo i Metodije, kao i Humor Zaspalo, delo koje je vrhunac njegovog nadrealističkog stvaralaštva. Sledeće godine, sa Dušanom Matićem, piše Podvige družine Pet petlića, klasik moderne poezije za decu.

Tokom 1930-ih, Vučo je aktivno učestvovao u književnom i političkom životu. Bio je dva puta hapšen zbog marksističkih stavova – 1937. i 1939. godine. Tokom Drugog svetskog rata proveo je pet meseci u banjičkom logoru zbog učestvovanja u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Nakon rata, Vučo se posvetio filmskoj umetnosti i postao upravnik filmskih preduzeća u Jugoslaviji, uključujući „Zvezda-film“ i „Avala-film“. Takođe, bio je predsednik Komiteta za kinematografiju i pisao je filmske kritike i scenarije. Za svoj rad dobio je više priznanja, uključujući Sedmojulsku nagradu za životno delo, nagradu Saveza književnika za roman Raspust, kao i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, kojim ga je odlikovao Josip Broz Tito.

Vučo je ostao upamćen kao jedan od najvažnijih predstavnika nadrealizma u srpskoj književnosti, a njegovo delo je i dalje izuzetno značajno za proučavanje ovog pravca.
 

Dela

Poezija:

1926: Krov nad prozorom
1932: Nemenikuće
1932: Ćirilo i Metodije
1930: Humor Zaspalo
1933: Podvizi družine Pet petlića
1935: Marija Ručara
1951: Mastodonti
1968: Alge
1978: Nepovrat Humora Zaspalog
1945: Moj otac tramvaj vozi

Proza:

1928: Koren vida
1929: Ako se još jednom setim ili načela (roman)
1940: Gluvo doba

Trilogija:
1954: Raspust
1957: Mrtve javke
1966: Zasluge

Druga trilogija:
1973: Omame
1976: I tako, dalje Omame
1980: Omame, kraj