Jovan Dučić (1874-1943) bio je srpski i jugoslovenski pisac iz Trebinja, akademik i jedan od najznačajnijih liričara srpskog modernizma. Završio je prava na Univerzitetu u Ženevi i postao prvi jugoslovenski diplomata sa titulom ambasadora. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije, a službovao je kao sekretar, ataše i poslanik u Rimu, Atini, Carigradu, Sofiji, Madridu, Kairu. Zajedno sa Aleksom Šantićem i Svetozarom Ćorovićem osniva književni časopis „Zora“ u kojem je bio i glavni urednik. Objavljivao je prevode sa nemačkog i francuskog, ali i eseje, putopise i rasprave o knjigama, slikama i aktuelnim svetskim dešavanjima. Prvu poetsku zbirku "Pjesme" objavljuje 1901. godine u izdanju mostarske „Zore“, a kasnije slede i nešto zrelije "Plave legende" (SKZ, 1908) i "Pesme" (SKZ, 1908. i S.B. Cvijanović, 1911). Od 1929. do 1932. pesnik priređuje sabrana dela u kojima deli pesme po ciklusima i pridodaje im "Gradove i himere" te "Blago cara Radovana". Poslednju zbirku "Lirika" objavio je 1943 u Pitsburgu, gde je ubrzo i umro od upale pluća. Njegova poslednja želja bila je da bude sahranjen u Trebinju, što je ostvareno 22. oktobra 2000. godine.