Rani život i akademski počeci
Lisa Feldman Baret je istaknuta kanadsko-američka psihološkinja rođena 1963. godine u Torontu (Ontario, Kanada). Potekla je iz siromašne radničke porodice, te je bila prvi član svoje uže i šire familije koji je uspeo da upiše univerzitet. Nakon što je sa najvišim ocenama diplomirala na Univerzitetu u Torontu, njen prvobitni plan bio je da postane psihoterapeut. Zbog toga je upisala doktorske studije (Ph.D.) iz kliničke psihologije na Univerzitetu u Vaterlou, ne sluteći da će je jedna istraživačka frustracija trajno preusmeriti sa kliničkog puta ka fundamentalnoj nauci.
Naime, kao studentkinja postdiplomskih studija, Baretova je osam puta zaredom pokušavala da replicira jedan naizgled jednostavan eksperiment. Frustrirana uzastopnim "neuspesima", na kraju je došla do preloma u razmišljanju: shvatila je da njeni pokušaji nisu bili pogrešni, već da su zapravo uspešno dokazivali postojanje jednog do tada potpuno neotkrivenog fenomena. Ovaj prelomni trenutak odredio je tok cele njene karijere i pretvorio se u njeno životno delo — proučavanje i razumevanje prirode emocija u ljudskom mozgu.
Profesionalna karijera i interdisciplinarni pristup
Svoju karijeru je gradila na prestižnim akademskim institucijama. Nakon završene kliničke prakse na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Manitobi, radila je kao profesor psihologije na Univerzitetu Pen Stejt (Pennsylvania State University) i na Boston koledžu (Boston College), gde je predavala od 1996. do 2010. godine. Danas nosi titulu uvaženog profesora (Distinguished Professor) psihologije na Univerzitetu Nortistern (Northeastern University), gde paralelno rukovodi Interdisciplinarnom laboratorijom za afektivne nauke.
Njen rad obeležen je snažnim interdisciplinarnim pristupom. Tokom više od dve decenije, njeno istraživačko polje evoluiralo je i proširilo se sa početne kliničke psihologije na socijalnu psihologiju, psihofiziologiju, kognitivnu nauku i na kraju kognitivnu neuronauku. U sagledavanju ljudskog uma, Baretova se snažno oslanja na filozofiju, antropologiju i lingvistiku. Između ostalog, sa Džejmsom Raselom osnovala je ugledni akademski časopis Emotion Review, dok je sa Džejmsom Grosom suosnivač Društva za afektivnu nauku.
Teorija konstruisanih emocija – Revolucija u psihologiji
Najznačajniji teorijski doprinos Lise Feldman Baret jeste njena radikalna Teorija konstruisanih emocija. Baretova osporava duboko ukorenjeno tradicionalno shvatanje da su emocije urođene, univerzalne i prepoznatljive širom sveta na isti način. Nasuprot tome, ona tvrdi da emocije nisu unapred programirani refleksi koji se naprosto "okidaju" kao reakcija na spoljni svet.
Prema njenoj teoriji, mi sami konstruišemo (stvaramo) svoje emocije. One su kompleksan proizvod koji nastaje ukrštanjem bioloških, neuroloških i kulturnih faktora: fizičkog stanja našeg tela, neuroplastičnog mozga koji se neprekidno prilagođava, i kulture u kojoj smo odgajani. Samim tim, ona ističe ključnu ulogu koju jezik i konceptualno usvajanje pojmova igraju u formiranju našeg emotivnog iskustva. Baretova ide toliko daleko u analizi kulturnog uticaja da tvrdi kako je širok, komunikativni osmeh zapravo "izum srednjeg veka", te da je postao društveni standard i praksa tek u osamnaestom veku usled razvoja i dostupnosti stomatoloških usluga.
Značajna dela i uticaj na širu javnost
Iako Baretova u svom akademskom radu najviše inspiracije crpi iz dela klasika poput Vilijama Džejmsa, Vilhelma Vunta i Čarlsa Darvina, ona poseduje izuzetan talenat za prenošenje složenih kognitivnih koncepata široj čitalačkoj publici. Autor je dve izuzetno popularne knjige namenjene laicima:
Kako nastaju emocije: Tajni život mozga (How Emotions are Made: The Secret Life of the Brain, 2017)
Sedam i po lekcija o mozgu (Seven and a Half Lessons About the Brain, 2020)
Pored knjiga, njeno predavanje na TED platformi o konstruisanim emocijama postiglo je ogroman uspeh i bilo svrstano među 25 najpopularnijih TED govora na svetu tokom 2018. godine. Od 2018. do 2025. godine, statistički je svrstana u gornjih jedan posto najcitiranijih svetskih naučnika posmatrano u desetogodišnjem periodu.
Nagrade, priznanja i pozicije
Spisak njenih dostignuća impresivan je čak i po najvišim naučnim standardima. Obavljala je funkciju predsednice Asocijacije za psihološku nauku od 2019. do 2020. godine. Tokom karijere, između ostalog, nagrađena je:
Gugenhajmovom stipendijom (Guggenheim Fellowship) u oblasti neuronauka (2019).
Pionirskom nagradom (NIH Director's Pioneer Award) (2007–2012) za revolucionarno istraživanje o tome kako mozak stvara emocije.
APA nagradom za istaknute naučne doprinose koju dodeljuje Američka psihološka asocijacija (2021).
Nagradom William James Fellow (za 2025. godinu) za životno delo.
Takođe je izabrana za člana uglednih asocijacija, uključujući Američku akademiju umetnosti i nauka, kao i Kraljevsko društvo Kanade, što u potpunosti zaokružuje njenu poziciju kao jednog od najuticajnijih umova savremene nauke o emocijama. Rani život i akademski počeci
Lisa Feldman Baret je istaknuta kanadsko-američka psihološkinja rođena 1963. godine u Torontu (Ontario, Kanada). Potekla je iz siromašne radničke porodice, te je bila prvi član svoje uže i šire familije koji je uspeo da upiše univerzitet. Nakon što je sa najvišim ocenama diplomirala na Univerzitetu u Torontu, njen prvobitni plan bio je da postane psihoterapeut. Zbog toga je upisala doktorske studije (Ph.D.) iz kliničke psihologije na Univerzitetu u Vaterlou, ne sluteći da će je jedna istraživačka frustracija trajno preusmeriti sa kliničkog puta ka fundamentalnoj nauci.
Naime, kao studentkinja postdiplomskih studija, Baretova je osam puta zaredom pokušavala da replicira jedan naizgled jednostavan eksperiment. Frustrirana uzastopnim "neuspesima", na kraju je došla do preloma u razmišljanju: shvatila je da njeni pokušaji nisu bili pogrešni, već da su zapravo uspešno dokazivali postojanje jednog do tada potpuno neotkrivenog fenomena. Ovaj prelomni trenutak odredio je tok cele njene karijere i pretvorio se u njeno životno delo — proučavanje i razumevanje prirode emocija u ljudskom mozgu.
Profesionalna karijera i interdisciplinarni pristup
Svoju karijeru je gradila na prestižnim akademskim institucijama. Nakon završene kliničke prakse na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Manitobi, radila je kao profesor psihologije na Univerzitetu Pen Stejt (Pennsylvania State University) i na Boston koledžu (Boston College), gde je predavala od 1996. do 2010. godine. Danas nosi titulu uvaženog profesora (Distinguished Professor) psihologije na Univerzitetu Nortistern (Northeastern University), gde paralelno rukovodi Interdisciplinarnom laboratorijom za afektivne nauke.
Njen rad obeležen je snažnim interdisciplinarnim pristupom. Tokom više od dve decenije, njeno istraživačko polje evoluiralo je i proširilo se sa početne kliničke psihologije na socijalnu psihologiju, psihofiziologiju, kognitivnu nauku i na kraju kognitivnu neuronauku. U sagledavanju ljudskog uma, Baretova se snažno oslanja na filozofiju, antropologiju i lingvistiku. Između ostalog, sa Džejmsom Raselom osnovala je ugledni akademski časopis Emotion Review, dok je sa Džejmsom Grosom suosnivač Društva za afektivnu nauku.
Teorija konstruisanih emocija – Revolucija u psihologiji
Najznačajniji teorijski doprinos Lise Feldman Baret jeste njena radikalna Teorija konstruisanih emocija. Baretova osporava duboko ukorenjeno tradicionalno shvatanje da su emocije urođene, univerzalne i prepoznatljive širom sveta na isti način. Nasuprot tome, ona tvrdi da emocije nisu unapred programirani refleksi koji se naprosto "okidaju" kao reakcija na spoljni svet.
Prema njenoj teoriji, mi sami konstruišemo (stvaramo) svoje emocije. One su kompleksan proizvod koji nastaje ukrštanjem bioloških, neuroloških i kulturnih faktora: fizičkog stanja našeg tela, neuroplastičnog mozga koji se neprekidno prilagođava, i kulture u kojoj smo odgajani. Samim tim, ona ističe ključnu ulogu koju jezik i konceptualno usvajanje pojmova igraju u formiranju našeg emotivnog iskustva. Baretova ide toliko daleko u analizi kulturnog uticaja da tvrdi kako je širok, komunikativni osmeh zapravo "izum srednjeg veka", te da je postao društveni standard i praksa tek u osamnaestom veku usled razvoja i dostupnosti stomatoloških usluga.
Značajna dela i uticaj na širu javnost
Iako Baretova u svom akademskom radu najviše inspiracije crpi iz dela klasika poput Vilijama Džejmsa, Vilhelma Vunta i Čarlsa Darvina, ona poseduje izuzetan talenat za prenošenje složenih kognitivnih koncepata široj čitalačkoj publici. Autor je dve izuzetno popularne knjige namenjene laicima:
Kako nastaju emocije: Tajni život mozga (How Emotions are Made: The Secret Life of the Brain, 2017)
Sedam i po lekcija o mozgu (Seven and a Half Lessons About the Brain, 2020)
Pored knjiga, njeno predavanje na TED platformi o konstruisanim emocijama postiglo je ogroman uspeh i bilo svrstano među 25 najpopularnijih TED govora na svetu tokom 2018. godine. Od 2018. do 2025. godine, statistički je svrstana u gornjih jedan posto najcitiranijih svetskih naučnika posmatrano u desetogodišnjem periodu.
Nagrade, priznanja i pozicije
Spisak njenih dostignuća impresivan je čak i po najvišim naučnim standardima. Obavljala je funkciju predsednice Asocijacije za psihološku nauku od 2019. do 2020. godine. Tokom karijere, između ostalog, nagrađena je:
Gugenhajmovom stipendijom (Guggenheim Fellowship) u oblasti neuronauka (2019).
Pionirskom nagradom (NIH Director's Pioneer Award) (2007–2012) za revolucionarno istraživanje o tome kako mozak stvara emocije.
APA nagradom za istaknute naučne doprinose koju dodeljuje Američka psihološka asocijacija (2021).
Nagradom William James Fellow (za 2025. godinu) za životno delo.
Takođe je izabrana za člana uglednih asocijacija, uključujući Američku akademiju umetnosti i nauka, kao i Kraljevsko društvo Kanade, što u potpunosti zaokružuje njenu poziciju kao jednog od najuticajnijih umova savremene nauke o emocijama.