Šarlota Bronte (1816—1855) bila je engleska spisateljica i najstarija od tri sestre Bronte, čiji su zajednički radovi postali sam krem engleskog literarnog klasičnog dela. Njeno detinjstvo su obeležili rani gubitak majke i dve sestre (Elizabet i Marija), kao i vaspitanje u dugu anglikanstva pod budnim okom religiozne tetke i oca. Sa povremenim prekidima školovala se u Rou hedu, gde je radila kao nastavnica do 1938, a bila je odgovorna i za podučavanje svojih sestara Emili i En. Profesionalni kniževni život Šarlota Bronte započela je objavljivanjem poezije. Pisala je duge narativne pesme i dramske monologe u skladu sa vladajućim poetskim manirom svog vremena. U maju 1846. godine zajedno sa sestrama Emili i En o sopstvenom trošku izdala je zbirku poezije. Knjiga, međutim, nije imala uspeha. Štampana je pod pseudonimima Kurer, Elis i Ekton Bel, koji su označavali imena sestara. Već sledeće godine Šarlota, a zatim i njene sestre objavljuju debitantske romane. Najpre Šarlota "Džejn Ejr", a zatim i Emili "Orkanske visove", pa onda i En "Agnes Grej". Njihovi romani spadaju danas u najpoznatija dela viktorijanske i svetske književnosti. Prvi objavljeni roman doneo je Šarloti Bronte veliku popularnost i ona nastavlja da piše romane koji su hvaljeni od viktorijanske kritike zbog pronicljivih zapažanja i refleksija o društvu, a često i osporavani zbog neumornog traganja za načinima izražavanja ženskog glasa i iskustva sveta. Ipak, nijedan nije doživeo uspeh "Džejn Ejr". Šarlota Bronte udala se u leto 1954. godine za sveštenika Artura Bela Nikolsa. Umrla je nekoliko meseci kasnije u toku prve trudnoće, u martu 1855. godine.