Idoli i poslednji dan

Knjiga Ane Marije Grbić predstavlja jedinstveni oralni dokumentarac o VIS Idolima, jednom od najznačajnijih bendova jugoslovenskog novog talasa. Kroz pažljivo prikupljene intervjue sa Srđanom Šaperom, Nebojšom Krstićem, Zdenkom Kolaram, Božidarem Jovanovićem i Kokanom Popovićem, kao i razgovorima sa savremenicima i saradnicima, autorka rekonstruiše intimnu hroniku generacijske pobune koja je obeležila početak osamdesetih. Ovo nije samo priča o bendu – to je svedočanstvo o epohi, gradu i duhu vremena koji je verovao da se revolucija može izvesti kroz tri akorda, ironičan stih i prepoznatljiv imidž.

Priča počinje gotovo bajkovito, u podrumu zgrade u Knez Danilovoj 36, gde se petogodišnji Vlada Divljan upoznaje sa Zdenkom Kolaram. Iz tog komšijskog druženja, kroz probe na kartonskim kutijama umesto bubnjeva, izrašće jedan od najuticajnijih domaćih bendova. Divljan, Kolar i Jovanović kasnije će se spojiti sa studentima medicine Šaperom i Krstićem, formirajući kombinaciju muzičara i nemuzičara koja postaje prepoznatljiv zaštitni znak Idola. Ta "neprofesionalnost" postaje njihova snaga – oni ne znaju šta ne smeju da urade, pa rade sve što ih privlači.

Grbić maestralno prepliće različite perspektive, dopuštajući svakom učesniku da ispripoveda svoju verziju događaja. Kroz ovu polifoniju glasova, čitalac dobija kompleksnu, često kontradiktornu sliku stvarnosti. Saznajemo kako je Dragan Papić, fotograf i konceptualni umetnik, osmislio projekat Dečaci – ideju da od potpuno anonimnih ljudi napravi slavne, bez ikakvog razloga osim same slave. Papićeva uloga bila je ključna u ranoj fazi; kreirao je vizuelni identitet koji je bio jednako važan kao i zvuk. Međutim, kako bend postaje ozbiljniji muzički projekat, kako pesme dobijaju na dubini i kvalitetu, putevi se razdvajaju.

Knjiga prati Idole kroz sve ključne trenutke njihove kratke ali intenzivne karijere: prvo izdavanje singla u časopisu "Vidici" 1980. godine, učešće na čuvenoj kompilaciji Paket aranžman koja će ih pozicionirati kao predvodnike novog talasa, mini LP sa hitom "Malena" koji ih katapultira u mainstream popularnost, album Odbrana i poslednji dani koji će kritika proglasiti remek-delom ali koji se prodaje slabije od očekivanog, te konačno komercijalno najuspešnija Čokolada, snimljena u londonskom studiju, koja paradoksalno označava početak kraja.

Naročito dragoceno je dubinsko bavljenje kreativnim procesom. Saznajemo kako su pesme nastajale – kroz spontane improvizacije na probama, kroz tekstove dopisivane u poslednji trenutak, kroz zajedničke doprinose gde je nemoguće razdvojiti ko je šta stvorio. Šaper donosi melanholične melodije i enigmatične tekstove pune književnih aluzija, Divljan muzički oblikuje i gradi strukture, Krstić dodaje poetski senzibilitet, dok Kolar i bubnjar daju čvrstu ritmičku osnovu.

Posebno je fascinantan opis snimanja albuma Odbrana i poslednji dani, koji je trajao preko četiristo sati – za tadašnje prilike nečuveno dugo. Bend i producent Mile Miletić radili su non-stop, eksperimentirajući sa zvukom, sa neobičnim instrumentima i efektima. Ovaj album, sa pravoslavnom ikonografijom i dubokom spiritualnošću, predstavljao je prekretnicu – ali i kamen spoticanja. Dok je kritika bila oduševljena, šira publika ostala je zbunjena izostankom očekivanih hitova.

Grbić ne zaobilazi oštre uglove i nepријatne istine. Napetosti unutar benda oduvek su postojale – između muzičara i nemuzičara, između različitih kreativnih vizija, između komercijalne privlačnosti i umetničkog integriteta. Kako bend postaje popularniji, sukobi se produbljivuju. Pitanje autorstva pesama postaje zapaljivo jer od njega zavise tantijeme. Različiti životni stilovi razdvajaju nekada nerazdvojive prijatelje.

Prelomni trenutak dolazi 1984. godine na koncertu u Ljubljani. Nakon incidenta na bini, nakon naknadnih svađi, bend faktički prestaje da postoji. Šaper i Krstić pokušavaju da nastave bez Divljana, ali magija je nestala. Prijateljstvo koje je bilo temelj njihove kreativnosti nestalo je pod teretom slave, para i neispunjenih očekivanja.

Knjiga baca svetlo i na širi kulturni kontekst. Mihajlo Pantić pozicionira Idole kao reprezentativne za onu bolju, građansku Jugoslaviju – urbanu, kreativnu, duhovitu, obrazovanu. Njihova muzika nije bila obična imitacija Zapada već autentičan domaći izraz sa evropskim kvalitetom. Bili su produkt trenutka kada je Jugoslavija bila otvorena prema svetu, kada se verovala da se kroz kulturu može promeniti društvo.

Grbić uspešno izbjegava hagiografiju. Njena knjiga nije nekritička celebracija već složen, višeslojan portret. Autorka poštuje kontradikcije i ne pokušava da ih reši – prepušta to samim učesnicima i čitaocima. Ova metoda oralnoj istoriji daje posebnu snagu.

Knjiga je bogata anegdotama koje oživljavaju period: priče o legendarnim partijima u Akademiji, o snimanjima reklama, o nastupima, o susretima sa milicijom. Ove priče grade atmosferu vremena, pokazuju kako se živelo i razmišljalo.

Posebno snažan segment bavi se životom posle Idola. Grbić prati šta se dešavalo sa svakim članom posle raspada, ali najupečatljivije su stranice o pokušajima ponovnog okupljanja koji nikada nisu uspeli, o nesposobnosti da se prevazidju stare povrede. Kada je Divljan preminuo 2015. godine, ostali članovi su se našli na sahrani – ali bend se nikada nije ponovno okupio dok su svi bili živi.

Priča Idola jeste priča o kratkotrajnom, ali intenzivnom stvaralačkom uzletu generacije koja je otkrila slobodu da bude svoja. Njihove pesme – od "Maljčika" preko "Malene" do "Kenozoika" – postale su deo kolektivnog pamćenja, himne jednog vremena koje je verovalо u mogućnost promene kroz umetnost. Četiri decenije kasnije, te pesme i dalje žive, dok su njihovi autori razišli bezpovratno različitim putevima.

Ova knjiga je obavezna lektira za svakoga ko želi da razume kako nastaje autentična kultura, kakva je cena stvaralaštva koje ostavlja trag, i zašto neke pesme opstaju dugo nakon što se oni koji su ih stvorili rastanu. Grbić je uspela da uhvati duh jednog vremena, magiju jednog benda, i melanholiju za nečim što je bilo, što je blistalo kratko ali intenzivno, i nikada više neće postojati u tom obliku.