Madona sa raskršća / Мадонна перехресть (dvojezično izdanje)

Lina Kostenko

Lina Vasilivna Kostenko rođena je 19. marta 1930. godine u mestu Ržiščiv, u Kijevskoj oblasti, u tadašnjoj Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Odrastala je u porodici učitelja, a rano detinjstvo obeležio joj je događaj koji će presudno uticati na njen pogled na svet: hapšenje njenog oca tokom staljinističkih čistki, pod optužbom da je „narodni neprijatelj“. Nakon srednje škole, studirala je na Pedagoškom institutu u Kijevu, a zatim je, zahvaljujući izuzetnom talentu, primljena na prestižni Književni institut "Maksim Gorki" u Moskvi, gde je diplomirala 1956. godine.

Njen ulazak na književnu scenu dogodio se u periodu poznatom kao „Hruščovljevo otopljavanje“. Svojim prvim zbirkama poezije, Zraci zemlje (1957), Jedra (1958) i Putovanja srca (1961), postigla je značajan uspeh. Njena poezija se odlikovala intimnošću, filozofskom dubinom i naglašenom individualnošću, što je predstavljalo odstupanje od krutih normi socijalističkog realizma. Time je postala jedna od vodećih figura „Šistdesjatnika“ (generacije šezdesetih), kruga ukrajinskih intelektualaca koji su se zalagali za kreativnu slobodu i oživljavanje nacionalne kulture.

Međutim, njen javni angažman i beskompromisni stav doveli su je u sukob sa sovjetskim režimom. Otvoreno je kritikovala hapšenja disidenata i potpisivala protestna pisma, zbog čega je njeno ime stavljeno na crnu listu. Početkom šezdesetih godina za nju je nastupio period prisilnog ćutanja koji je trajao šesnaest godina. U tom razdoblju nije mogla da objavljuje, ali je nastavila intenzivno da piše. Na književnu scenu se vratila tek 1977. godine zbirkom Na obalama večne reke. Njen puni povratak obeležilo je objavljivanje njenog kapitalnog dela, istorijskog romana u stihu Marusja Čuraj (1979). Kroz priču o legendarnoj ukrajinskoj pevačici iz 17. veka, delo istražuje teme sudbine umetnika u teškim vremenima, moralnih izbora i povezanosti pojedinca sa istorijom nacije. Roman je dobio izuzetno pozitivne kritike i doneo joj je najviše republičko priznanje, Nacionalnu nagradu "Taras Ševčenko".

Nakon obnove nezavisnosti Ukrajine 1991. godine, Lina Kostenko je uživala ogroman ugled, ali se svesno povukla iz javnog i političkog života, odbijajući da prihvati državna odlikovanja. Poznata je njena izjava kada je odbila titulu Heroja Ukrajine: „Ne nosim politički nakit.“ Umesto toga, posvetila se istraživačkom radu, učestvujući u ekspedicijama u Černobiljsku zonu isključenja kako bi dokumentovala posledice katastrofe. Nakon duge pauze, 2010. godine objavila je svoj prvi prozni roman, Zapisi ukrajinskog ludaka, koji predstavlja satirični osvrt na društvenu i političku stvarnost postsovjetske Ukrajine. Kroz svoje delo i životni stav, Lina Kostenko je učvrstila svoj status kao jedna od najvažnijih književnih i moralnih figura moderne Ukrajine.

DELA LINE KOSTENKO

Zbirke poezije:

Промені землі (1957)
Вітрила (1958)
Мандрівки серця (1961)
Над берегами вічної ріки (1977)
Неповторність (1980)
Сад нетанучих скульптур (1987)
Вибране (1989)
Річка Геракліта (2011)
Триста поезій. Вибрані вірші (2012)

Istorijski romani u stihu:

Маруся Чурай (1979)
Берестечко (1999)

Proza:

Записки українського самашедшого (2010)