Agota Kristof rođena je 30. oktobra 1935. u Mađarskoj, a preminula je 27. jula 2011. u Švajcarskoj. Bila je švajcarska književnica mađarskog porekla, a pisala je na francuskom jeziku.

Detinjstvo je provela sa dvojicom braće, Atilom i Jeneom. Njen otac, Kristof Kalman, bio je seoski učitelj, koji je u mladosti pisao poeziju. Godine 1948. osuđen je na višegodišnju zatvorsku kaznu zbog seksualnog zlostavljanja dece.

Agota je tokom školskih dana, sa 14 godina, napisala svoje prve pesme. Gimnaziju je upisala u obližnjem gradu, a vrlo brzo nakon maturiranja, godine 1954, udala se za svog bivšeg profesora istorije. Dve godine nakon venčanja, sa mužem i malom ćerkom emigrirala je u Švajcarsku u Nojšatel. Tamo je najpre radila u fabrici satova, kasnije kao prodavačica, a potom kao stomatološka sestra. U početku je pisala na mađarskom jeziku, uglavnom za sebe. Njene pesme objavljivali su pariski Irodalmi Újság i Magyar Műhely. Nakon što je naučila francuski jezik, počela je da piše na njemu, najpre radio-drame i pozorišne komade, a potom i prozne radove. U međuvremenu se razvela od prvog supruga i ponovo udala. Iz drugog braka ima jednu ćerku i sina.

Godine 1986. objavila je svoj prvi roman, Velika sveska (Le Grand Cahier). Filmska adaptacija romana osvojila je Kristalni globus na 48. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima u julu 2013. Film je režirao Janoš Šas.

Blizanačka trilogija predstavlja njeno najpoznatije delo, koje kroz metaforu govori o ratnoj i posleratnoj Evropi. Tri romana obuhvaćena ovom knjigom ostavila su veliki trag u savremenoj evropskoj književnosti.

Pravi uspeh Agoti Kristof doneli su ovi francuski romani. Njena dela su prevedena na više od četrdeset jezika. Više njenih drama je izvedeno na sceni.

U sećanju na nju, Olbei Livija je u dnevnom listu Vas Népe pisala o njihovom susretu u Gradskoj biblioteci u Kešegu 1997. godine, gde je Agota Kristof izjavila: “Ne volim da izlazim na ulicu. Bojim se da me prepoznaju u mom gradu. Želela bih da niko ne zna šta radim. U stranim zemljama mi ne smeta, ali u poznatom okruženju me to uznemirava…”, i dodala: “Rekla je i da bi se vratila u Kešeg, da nije toliko teško pristupačan.”

Njeni ostaci su sahranjeni na groblju u Kešegu. U decembru 2011. godine, u njenom rodnom gradu osnovana je književna istraživačka radionica nazvana po njoj.

Dela:
1986: Velika sveska (Le grand cahier)
1988: Dokaz (La Preuve)
1991: Treća laž (Le troisième mensonge)
1995: Juče (Hier)
1998: L'Heure grise et autres pièces
2004: Nepismeni (L'analphabète)
2005: C'est égal
2005: Où es-tu Mathias?
2007: Le Monstre et autres pièces

Nagrade:
1988: italijansko priznanje „Alberto Moravia“
2001: švajcarska nagrada „Gottfried Keller“
2005: švajcarska nagrada „Friedrich Schiller“
2008: austrijska nagrada za evropsku književnost
2011: mađarska državna nagrada Kosut