Blizanačka trilogija
Agota Kristof
Svetska književnost
Blizanci Lukas i Klaus metafora su (posle)ratne raspolućene Evrope. Prvi deo trilogije prati njihovo detinjstvo tokom II svetskog rata u neimenovanom mestu i državi, gde ih majka zbog sigurnosti poverava baki na čuvanje. Okruženi surovošću, patnjom, zločinom i seksualnom perverzijom, njihovi karakteri i sudbine verna su slika bezdušnog sveta gde se ljudi međusobno istrebljuju kao nikada pre u istoriji. Za sve to vreme, Lukas i Klaus disciplinovano zapisuju dnevnik svojih nepočinstava.
Prevela s francuskog: Vesna Cakeljić
Ne postoji mnogo romana koji su izvršili toliki uticaj na savremenu evropsku književnost kao što su to ova tri dela Agote Kristof, prvi put kod nas objavljena u jednoj knjizi. Velika sveska svakako je najpoznatiji: iako zauzima tek stotinak stranica, preveden je na više od četrdeset jezika i predstavlja magnum opus proslavljene švajcarske spisateljice mađarskog porekla. Ipak, i druga dva romana, Dokaz i Treća laž, podjednako su uspeli literarni pokušaji da se zaokruži ova velika i neobična priča. Blizanci Lukas i Klaus metafora su (posle)ratne raspolućene Evrope. Prvi deo trilogije prati njihovo detinjstvo tokom II svetskog rata u neimenovanom mestu i državi, gde ih majka zbog sigurnosti poverava baki na čuvanje. Okruženi surovošću, patnjom, zločinom i seksualnom perverzijom, njihovi karakteri i sudbine verna su slika bezdušnog sveta gde se ljudi međusobno istrebljuju kao nikada pre u istoriji. Za sve to vreme, Lukas i Klaus disciplinovano zapisuju dnevnik svojih nepočinstava. Druga dva romana prate braću kao već odrasle ljude razdvojene životnim okolnostima. Lukas ostaje u zemlji, zasniva porodicu i nastavlja rad na svojoj beležnici, koja sada postaje jedini „dokaz” postojanja odsutnog brata. Autorka kao da namerno želi da uveri svoje čitaoce u to da Klaus u stvari nikada nije ni postojao. Ali da li je to baš tako?
- ISBN: 9788664572040
- Broj strana: 448
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Format: 14cm x 20cm
- Godina izdanja: 2018
Agota Kristof
Agota Kristof rođena je 30. oktobra 1935. u Mađarskoj, a preminula je 27. jula 2011. u Švajcarskoj. Bila je švajcarska književnica mađarskog porekla, a pisala je na francuskom jeziku.
Detinjstvo je provela sa dvojicom braće, Atilom i Jeneom. Njen otac, Kristof Kalman, bio je seoski učitelj, koji je u mladosti pisao poeziju. Godine 1948. osuđen je na višegodišnju zatvorsku kaznu zbog seksualnog zlostavljanja dece.
Agota je tokom školskih dana, sa 14 godina, napisala svoje prve pesme. Gimnaziju je upisala u obližnjem gradu, a vrlo brzo nakon maturiranja, godine 1954, udala se za svog bivšeg profesora istorije. Dve godine nakon venčanja, sa mužem i malom ćerkom emigrirala je u Švajcarsku u Nojšatel. Tamo je najpre radila u fabrici satova, kasnije kao prodavačica, a potom kao stomatološka sestra. U početku je pisala na mađarskom jeziku, uglavnom za sebe. Njene pesme objavljivali su pariski Irodalmi Újság i Magyar Műhely. Nakon što je naučila francuski jezik, počela je da piše na njemu, najpre radio-drame i pozorišne komade, a potom i prozne radove. U međuvremenu se razvela od prvog supruga i ponovo udala. Iz drugog braka ima jednu ćerku i sina.
Godine 1986. objavila je svoj prvi roman, Velika sveska (Le Grand Cahier). Filmska adaptacija romana osvojila je Kristalni globus na 48. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima u julu 2013. Film je režirao Janoš Šas.
Blizanačka trilogija predstavlja njeno najpoznatije delo, koje kroz metaforu govori o ratnoj i posleratnoj Evropi. Tri romana obuhvaćena ovom knjigom ostavila su veliki trag u savremenoj evropskoj književnosti.
Pravi uspeh Agoti Kristof doneli su ovi francuski romani. Njena dela su prevedena na više od četrdeset jezika. Više njenih drama je izvedeno na sceni.
U sećanju na nju, Olbei Livija je u dnevnom listu Vas Népe pisala o njihovom susretu u Gradskoj biblioteci u Kešegu 1997. godine, gde je Agota Kristof izjavila: “Ne volim da izlazim na ulicu. Bojim se da me prepoznaju u mom gradu. Želela bih da niko ne zna šta radim. U stranim zemljama mi ne smeta, ali u poznatom okruženju me to uznemirava…”, i dodala: “Rekla je i da bi se vratila u Kešeg, da nije toliko teško pristupačan.”
Njeni ostaci su sahranjeni na groblju u Kešegu. U decembru 2011. godine, u njenom rodnom gradu osnovana je književna istraživačka radionica nazvana po njoj.
Dela:
1986: Velika sveska (Le grand cahier)
1988: Dokaz (La Preuve)
1991: Treća laž (Le troisième mensonge)
1995: Juče (Hier)
1998: L'Heure grise et autres pièces
2004: Nepismeni (L'analphabète)
2005: C'est égal
2005: Où es-tu Mathias?
2007: Le Monstre et autres pièces
Nagrade:
1988: italijansko priznanje „Alberto Moravia“
2001: švajcarska nagrada „Gottfried Keller“
2005: švajcarska nagrada „Friedrich Schiller“
2008: austrijska nagrada za evropsku književnost
2011: mađarska državna nagrada Kosut
Komentari
-
Blizanačka trilogija
09.04.2022.
Valahiru ★★★★★
Agota piše vrlo ravnodušno, a teme su joj sve samo ne takve. Uprkos tom ravnodušnom pristupu, osetio sam gomilu osećanja. Od tuge i bola, do neverice i šoka zbog pojedinih delova. Verujte mi na reč, neće vam biti jasno šta čitate. Ovo je prava igra istine i laži, psihološka igra u kojoj verovatno nećete pobediti. Glavni likovi su blizanci koje majka zbog rata i nemaštine ostavlja babi na čuvanje. Blizanci su vrlo, vrlo inteligentni, što izaziva strah okoline, pa je čak izazivalo i moj. Ne možete da se ne zapitate šta je sa njima, dok čitate njihove misli.
Oni misle kao jedno, oni rade kao jedno.
Dok sami sebi postavljaju ciljeve i "treninge", bićete u čudu. Uče sebe da ne osećaju bol, da ih reči ne dotiču, da ih ljubav ne dotiče. Jer ljubav su imali, a sada je nemaju. Povredjeni su bezbroj puta, više nikad neće biti.
Treniraju bezosećajnost, vežbaju slepilo, sluh, okrutnost i još dosta osobina. Kako se njihovi umovi razvijaju nakon tih treninga? Mislim da je bolje da to sami protumačite.
Blizanci su zaista prošli kroz puno toga, što deca ne bi trebalo da iskuse. Neki su me delovi boleli, da sam samo želeo da ih zagrlim i kažem im da nisu sami. Onda bih se setio da im reči ništa ne znače, te da verovatno ne bi uzvratili na moju ljubav.
"Na povratku bacamo, u visoku travu koja raste pored puta, jabuke, keks, čokoladu i novac. Milovanje po kosi nemoguće je baciti."
Oni rade stvari, govore i posmatraju, samo da bi naučili nešto i videli reakciju drugih. To je za njih eksperiment.
Vidimo rat iz ugla dva deteta. Svedočimo sudbini ljudi oko njih. Rat je zlo. Rat donosi bol, nemaštinu, glad, jad, strah, ludilo i na kraju smrt. Ljudi oko njih gladuju. Bogatiji su do skoro pomagali, ali i sami više nemaju puno. Slabi umiru. Jači slabe, pa i sami umiru. Hladno je. Blizancima trebaju nove cipele, nova odeća...topla odeća.
Ratu je skoro kraj. Tako su čuli od oficira koji stanuje kod njihove babe. Da li je svemu konačno kraj? Neće više biti bede, neće biti gladnih? Na kraju prvog dela knjige se razdvajaju, a tada pratimo njihove odvojene živote. Pratimo njihovo navikavanje na razdvojenost i bol koji osećaju zbog nedostatka druge polovine.
Autorka je drugu polovinu knjige razradila tako da nećete biti sigurni šta je zapravo po strani. Gomila je detalja koje treba shvatiti, a sve se čini kao laž. Šta je zapravo istina? Da li su njih dvojica zaista blizanci ili je u stvari dete samo jedno? Ovo je jedna halucinacija u pravom smislu. Knjiga koja će vas voziti kao rolerkoster, ludo i nezaboravno. Za kraj samo mogu reći da je ovo jedna genijalna knjiga, sa puno obradjenih tema i puno materijala za razmišljanje.
