Elze Lasker Šiler (1869–1945) bila je nemačko-jevrejska pesnikinja, dramska spisateljica i jedna od malobrojnih žena koje su bile povezane sa ekspresionističkim pokretom. Od malena je smatrana čudom od deteta jer je umela da čita i piše sa četiri godine. Bila je poznata po svom boemskom načinu života u Berlinu i aktivno je učestvovala u kreiranju kulturne klime početkom 20. veka. Uprkos osvajanju Klajstove nagrade 1932. godine, kao Jevrejka je bila fizički maltretirana od strane nacista, što je vodilo emigraciji i konačnom preseljenju u Jerusalim. Godine 1938. oduzeto joj je nemačko državljanstvo, a izbijanje Drugog svetskog rata sprečilo je njen povratak u Evropu. Lasker Šiler iza sebe je ostavila nekoliko tomova poezije, tri drame, mnogo kratkih priča i eseja, dok bogata epistolarna građa svedoči o njenoj angažovanosti i godinama borbe za glas malog čoveka. Tokom života pesme su joj objavljivane u raznim časopisima, među kojima su "Der Sturm" i književni časopis Karla Krausa "Die Fackel". Objavila je i mnoge antologije poezije, od kojih je neke i sama ilustrovala. Godine 1944. zdravlje joj se pogoršalo. Doživela je srčani udar 16. januara 1944. godine, a četiri dana kasnije preminula je u Jerusalimu. Sahranjena je na Maslinovoj gori.