Izabrane pesme Elze Lasker Šiler

U vreme kada je to postalo teško i retko ili nepodnošljivo i konvencionalno, Elze Lasker Šiler je ljubavnu pesmu još jednom dovela do velike lepote.

• Fric Martini

Čak i ako osporimo subjektivni i pristrasni stav Gotfrida Bena da je reč o „najvećoj pesnikinji koju je Nemačka ikada imala”, ipak ne možemo skrajnuti uticaj koji je Elze Lasker Šiler imala na kulturnu klimu prve polovine 20. veka u Nemačkoj i na ekspresionizam uopšte, kako svojom pojavom tako i pesničkim glasom. Slobodna u pogledu spoljašnjih pravila pesničke forme, čime su njena dela postigla veću unutrašnju koncentraciju, uvek nepokolebljivo obrečena samoj sebi, neprijateljski nastrojena prema svemu što je sito, pouzdano, ljubazno, bila je kadra da izražava strasna osećanja, a da pritom ne skida veo i ne otkriva onu tajnu koja je čini suštinski posebnom.

Ovaj izbor pesama prati postepeni upliv snažnog erosa iz rajnskog zavičaja Elze Lasker Šiler u bogatu venu fantazije i egzotične simbolike drevnog istočnjačkog sveta, kao i literarno kretanje između patosa i ekstaze, jevrejske religioznosti i savremene nemačke duhovnosti. Na tom putu ka otkrivanju porekla i korena, pod senkom teških istorijskih okolnosti, pesnikinja je stvorila svojevrstan androgini alter ego – Jusufa, princa od Tebe. Mada Jusuf evocira prisustvo biblijskog Josifa, čoveka koji je spojio snove, lutalaštvo i stvarnost nevinog dečaka, koji je otet iz svoje kuće i svoje kulture, za Lasker Šiler je bio više od evokacije, više od književnog lika i apstraktnog estetsko-filozofskog principa – bio je neodvojivi deo njenog identiteta.

Noću nespokojno lebdim na nebu

i ne tamnim od sna.

Oko mog srca lepršaju snovi

i hoće slast.

Imam sve same šiljke na ivicama,

samo ti piješ zlato nepovreden.