Federiko Garsija Lorka (1898—1936) bio je španski pesnik, dramaturg i pozorišni reditelj. Studirao je književnost, slikarstvo i muziku, što je kasnije došlo do izražaja u njegovom bavljenju scenskom umetnošću tj. dramom. Putovao je širom Španije, ali je posetio i američki kontinent, gde je upoznao razornu snagu potrošačkog društva. Muziku je učio od čuvenog Manuela de Falje, a sam je skupljao i harmonizovao narodne napeve. Iako je Lorka započeo bavljenje poezijom u doba španskog ultraizma i kreacionizma, njegov cilj nije bio pesnički eksperiment i moda trenutka. Na originalan način, pesnik je spojio svoj umetnički talenat i iskustvo avangarde sa nacionalnom, odnosno lokalnom tradicijom Andaluzije. Prijateljstvo sa Luisom Bunjuelom i Salvadorom Dalijem uticalo je i na njegov izraz. Uz čuvene balade i romanse iz "Ciganskog romansera" (1928) i potresnu zbirku "Pesnik u Njujorku" (1940), naročito se ističu njegove drame "Krvava svadba" (1933) i "Dom Bernarda Albe" (1936). Iako se Lorka nije aktivno bavio politikom, u avgustu 1936, za vreme Španskog građanskog rata, bio je uhvaćen i streljan. Njegovi posmrtni ostaci i grobno mesto, uprkos brojnim potragama, još uvek nisu pronađeni.