Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) bio je srpski pesnik, dramski pisac, prevodilac i lekar, rođen u Novom Sadu. Jedan je od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju je bio lekar, ali su uprkos tome njegov privatni život obeležili brojne bolesti i smrti najmilijih. Tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa (Javor, Komarac, Zmaj, Žiža, Neven, Starmali). Njegove najznačajnije zbirke pesama su Đulići (1864) i Đulići uveoci (1882), prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Uz njegove Pevanije, treba pomenuti i poznu stvaralačku fazu u kojoj su nastale Snohvatice (1885) i Devesilje (1900). Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Jovan Jovanović Zmaj je izabran za prvog potpredsednika Srpske književne zadruge i izradio je njen amblem. Jovan Jovanović Zmaj umro je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.