Sergej Aleksandrovič Jesenjin (1895–1925) bio je ruski pesnik, poznat po svom emocionalnom i lirskom izrazu. Rođen je u selu Konstantinovo, a detinjstvo provedeno na selu duboko je uticalo na njegovo stvaralaštvo. Po završetku škole, preselio se u Moskvu i počeo da radi prvo u mesari, a zatim kao lektor u štampariji. Već 1913. paralelno s poslom pohađa studije kao „dobrovoljni slušalac“ na Moskovskom gradskom narodnom univerzitetu Šanjavskog, da bi dve godine kasnije studije nastavio u Petrogradu. Jesenjin je stekao popularnost već sa svojim prvim zbirkama (Radunica, 1916; Seoski časlovac, 1918), a u pesmama se bavio temama ljubavi, patnje i društvenih promena. Njegov rad je bio pod uticajem simbolizma i futurizma. Pripadao je brojnim književnim kružocima, kao i pokretu imažinista do 1924. Vodio je turbulentan privatni život koji su obeležila 3 braka, između ostalog i sa Isidorom Dankan i Sofijom Tolstoj, a borio se i sa mentalnim problemima i alkoholizmom. Preminuo je u 30. godini, a uzrok njegove smrti i dalje je predmet rasprave.