Alice's Adventures in Wonderland

Luis Kerol je 1865. godine podario književnosti jednu od najčuvenijih i najuticajnijih priča svih vremena – „Aličina avantura u Zemlji čuda". Ova knjiga, koja je izrasla iz improvizovanih priča ispričanih maloj Alisi Lidel tokom čamčijenja na reci Isis jednog zlatnog popodneva 4. jula 1862. godine, nadrasla je decenijama svoj status detinjeg štiva i postala univerzalni tekst o odrastanju, identitetu, jeziku i logici – ili, tačnije, o onome što se dešava kada se logika susretne sa apsurdom.

Priča počinje najjednostavnije moguće: Alis, devojčica koja se dosađuje dok njena sestra čita knjigu bez slika i razgovora, upušta se u potragu za Belim Zecom sa rupčićem i satom. Taj jednostavan gest – prati Zeca u njegovu rupu – otpočinje vrtoglavu seriju transformacija i nelogičnih iskustava. Alis pada u duboku rupu, menja veličinu bezbroj puta konzumirajući napitak koji kaže „POPIJ ME" i kolačiće sa natpisom „POJEDI ME", razgovara sa ćudljivim i često nerazumljivim stvorenjima, i pokušava da se snađe u svetu gde nijedno pravilo nije stalno, a nijedno značenje nije sigurno.

Kroz dvanaest poglavlja knjige, Alis se suočava sa nizom nezaboravnih likova koji su postali trajni deo kolektivne imaginacije. Tu su Miš i ptice okupljene oko „Caucus-race" – trke bez pravila, bez pobednika i poraženih, gde svi dobijaju nagrade – apsurdna slika demokratije ili parodija viktorijanske ceremonije. Tu je Gusenica sa nargilom koja joj ponavlja da nije svesna ko je, koja je hladna i pedantna u svojim pitanjima, i koja ostavlja Alisu zbunjenu pred najjednostavnijim egzistencijalnim pitanjem: „Ko si TI?" Smešak Češirske mačke postaje ikona – mačka koja nestaje ali ostavlja svoj osmeh, stvorenje koje može da prisustvuje i odsustvuje istovremeno. Ludak i Martovski Zec zauvek su zaglavljeni u trenutku šest sati, osuđeni na večiti čaj jer su uvredili Vreme samo – i tako je Vreme, personifikovano, stalo za njih, učinivši ih zatvorenicima beskonačnog sada.

Alis potom stiže u bašticu Kraljice Herc, gde se ruže boje crvenom bojom jer su greškom zasađene bele, gde su kuglice za kroke živi ježevi, a maljevi živi flamingoси, gde svako pravilo igre menja se na zahtev kraljice. Kraljica, sa svojom opasnom manijom za sečenjem glava, presude namah donosi, ali bez mnogo posledica – jer sve u toj zemlji čudesa je pre igra nego pravilo, pre simbola nego supstance. Njena mantra „Off with their heads!" postala je simbol tiranskog autoriteta bez stvarne moći.

Ono što čini ovu knjigu izuzetnom nije samo niz bizarnih situacija, već i razapetost između dva jezika – jezika logičke, školovane Alis, i jezika Zemlje čuda, gde reči menjaju značenje, gde se pesme naopako pamete, gde matematika pada van svake racionalnosti. Alis pokušava da primeni znanje iz svoje viktorijanske učionice, ali njen pokušaj da se seti tablice množenja, geografije ili narodnih pesmica uvek se pretvori u ludost. Knjiga postaje oštra kritika krutosti obrazovanja, autoriteta i odraslih pravila, ali na način koji mladi čitalac intuitivno razume, a odrasli prepoznaje kao subverziju sistema.

Kerol, čije je pravo ime bilo Čarls Latvič Dodžson, bio je matematičar i logičar, te njegova knjiga funkcioniše na višestrukim nivoima. Za decu, to je avantura puna čudnovatih susreta i briljantnih vizuelnih situacija. Za odrasle čitaoce, međutim, knjiga je prepuna lingvističkih eksperimenata, logičkih paradoksa, matematičkih šala i satire viktorijanske Engleske. Stil Luisa Kerola je čaroban – isuviše precizan da bi bio slučajan, isuviše lukast da bi bio ozbiljan. Njegovi likovi govore u paradoksima, oštroumnim igrama reči i bukvalno shvaćenim metaforama.

Atmosfera knjige menja se od poglavlja do poglavlja – od meditative spokojnosti Alisine dosade na početku, preko anksioznosti pada i promena veličine, do frustrirajuće kakofonije čajanke kod Ludaka, pa do skoro kafkinaske surovosti suda na kraju. Postoje trenuci nežnosti – kada se Alis seća svog mačeta Dajne, trenutke melanholije – kada pokušava da se priseti ko je bila pre nego što je sve ovo počelo, i trenutke prave komične briljantnosti. Ova raznovrsnost tonova čini knjigu dinamičnom, nepredvidivom, i trajno svežom pri svakom čitanju.

Struktura knjige takođe zaslužuje pažnju. Alis počinje kao pasivna, zbunjena figura koja reaguje na svet oko sebe, ali tokom knjige postaje sve asertivnija. Njena finalna pobuna na sudu – kada konačno kaže „You're nothing but a pack of cards!" – predstavlja katharsis, trenutak kada odbacuje strah od autoriteta i prepoznaje iluzornu prirodu moći koja ju je zastrašivala. To je trenutak odrastanja, trenutak samo-otkrivanja, ali i trenutak buđenja – jer upravo tada san puca i ona se vraća na obalu reke.

I naravno, sve to jeste san. Završetak, koji oslobađa čitaoca sa zadivljujućom nežnošću, vraća nas na obalu reke gde je Alis zaspala. Ali taj san nije poništen – naprotiv, on je ostavljen da odzvanja. Sestra nastavlja da sanja, i njeni snovi su snovi o Alisi koja sanja Zemlju čuda, i to udvajanje – san unutar sna – nosi veliku lepotu o tome kako se mašta prenosi, kako se čuva i kako se dalje predaje.

„Alice's Adventures in Wonderland" zaslužila je svoju trajnost. To nije samo fantastična priča. To je ozbiljna igra, filozofska potraga obučena u besmislicu, i emocionalna melodija o detinjstvu, čežnji i gubitku. Knjiga uspeva u retkom umeću – podjednako je privlačna deci koja traže uzbuđenje i odraslima koji traže značenje. Bezvremena je jer se bavi onim što je večno: pitanjima identiteta, pravilima igre društva, jezikom i moći, čudom i strahom koji nastaju kada ništa više ne ide po ustaljenoj meri.

Kerolovo delo uticalo je na naredne generacije pisaca – od Džejmsa Džojsa i njegovog jezičkog eksperimentiranja, preko nadrealista koji su u njoj videli prasliku automatskog pisanja i oslobođenog nesvesnog, do savremenih autora fantastike. Filozofi poput Vitgenštajna bavili su se Kerolom kao primerom jezičke filozofije u praksi. Psihoanalitičari su u knjizi videli simbole seksualnog sazrevanja, anksioznosti odrastanja, odnosa prema autoritetu.

Kroz Alisinu avanturu, čitalac gleda u ogledalo. Ono što vidimo u Zemlji čuda je izobličena, preterana, apsurdna verzija stvarnosti, ali upravo ta distorzija omogućava nam da jasnije vidimo konture sveta iz koga dolazimo. Alis je figura sa kojom se identifikujemo jer i mi prolazimo kroz svet koji često nema smisla, koji od nas zahteva da prihvatimo pravila koja ne razumemo.

Ovaj prikaz piše se o knjizi koju „Kontrast izdavaštvo" sa ponosom postavlja pred domaću publiku, izdanju koje joj pruža pristup originalnom tekstu na engleskom. Ovo je retka prilika da se Kerol čita onako kako je pisao – sa svim njegovim wordplay-ima, sa svim slojevima značenja, sa svim nijansama viktorijanske satire i matematičke preciznosti. Za čitaoce koji poznaju engleski jezik, ovo je nenadmašno iskustvo – prilika da uđu u tekst koji je istovremeno jednostavan i beskrajno složen.

„Alice's Adventures in Wonderland" ostaje, više od stotinu pedeset godina posle objavljivanja, knjiga koja se ne iscrpljuje. Svako čitanje otkriva nove slojeve, nove šale, nove dubine. To je knjiga koja raste sa svojim čitaocem – u detinjstvu je avantura, u adolescenciji bunt, u zrelosti meditacija, u starosti nostalgija. I uvek, u svakom trenutku života, ona je poziv da se ne bojimo apsurda, da sledimo Belog Zeca u njegovu rupu, da padamo bez straha – jer na kraju, sve je to samo san, ali san koji nas čini budnijim nego što smo ikada bili.