Kada telo kaže ne
Gabor Mate
Popularna psihologija, Novi naslovi
Može li čovek doslovno umreti od usamljenosti? Da li postoji nešto poput „ličnosti raka“? Oslanjajući se na naučna istraživanja i decenijsko iskustvo u medicini, ova knjiga daje odgovore na ova i druga važna pitanja o uticaju veze um–telo na bolest i zdravlje i ulozi koju stres i individualni emocionalni sastav imaju u nizu bolesti.
Preveo s engleskog: Nikola Matić
„Ovo je najvažnija knjiga, kako za pacijenta, tako i za lekara. Mogla bi vam spasiti život.“ (dr Piter Levin, autor bestselera Neizgovorenim glasom)
U ovoj razumljivoj i revolucionarnoj knjizi – prepunoj dirljivih priča stvarnih ljudi – lekar i bestseller—autor Gabor Mate pokazuje da emocije i psihološki stres igraju moćnu ulogu u nastanku hroničnih bolesti, uključujući rak dojke, rak prostate, MS i mnoge druge, čak i Alchajmerove bolesti.
Kad telo kaže ne je impresivan doprinos istraživanju fiziološke veze između životnih stresova i osećanja i telesnih sistema koji upravljaju nervima, imunološkim aparatom i hormonima. Sa velikim saosećanjem i erudicijom, Gabor Mate demistifikuje medicinsku nauku i, kao što je to učinio u Rasejanim umovima, poziva nas da svi budemo doprinosioci sopstvenom zdravlju.
— Istražuje ulogu veze um–telo u stanjima i bolestima kao što su artritis, rak, dijabetes, bolesti srca, ALS i multipla skleroza
— oslanja se na medicinska istraživanja i autorovo kliničko iskustvo porodičnog lekara
— uključuje sedam lekovitih principa lečenja i prevenciju bolesti od skrivenog stresa
— deli desetine prosvetljujućih studija slučaja i priča, uključujući primere Lua Geriga (ALS), Beti Ford (rak dojke), Ronalda Regana (Alchajmer), Gilde Radner (rak jajnika) i Lensa Armstronga (rak testisa)
Kad telo kaže ne je međunarodni bestseler preveden na petnaest jezika koji promoviše učenje i lečenje, pružajući transformativni uvid u to kako bolest može biti način na koji telo može reći ne onome što um ne može ili neće da prepozna.
- ISBN: 9788660361051
- Broj strana: 354
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14cm
- Godina izdanja: 2021
Gabor Mate
Gabor Mate rođen je 6. januara 1944. godine u Budimpešti. Kanadski je lekar i pisac, poznat po radu u oblasti traume, zavisnosti i razvoja deteta. Radi kao psihoterapeut, a njegovo delo se fokusira na vezu između stresa, traume i zavisnosti. Njegov pristup zavisnosti se temelji na traumi koju su njegovi pacijenti pretrpeli, a u procesu oporavka bavi se upravo tim traumama.
Mate je odrastao u jevrejskoj porodici. Njegovi deda i baka po majci ubijeni su u Aušvicu kada je Mate imao pet meseci. Njegova tetka je nestala tokom rata, a otac je pretrpeo prinudni rad od strane nacističke partije. Kada je imao godinu dana, majka ga je dala na čuvanje strancu na preko pet nedelja kako bi mu spasila život. Po njihovom ponovnom susretu, beba Mate je bila toliko povređena da je izbegavala da gleda svoju majku nekoliko dana. Tvrdi da se ova trauma "napuštanja, besa i očaja" manifestovala u njegovom odraslom životu, što dovodi do sukoba kada percipira pretnju od napuštanja, posebno od svoje žene.
Godine 1956. Mate je emigrirao u Kanadu. Tamo je diplomirao na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru. Godine 1969. Mate se oženio umetnicom i koleginicom sa fakulteta Rae Mate; zajedno imaju troje dece. Nakon osnivanja porodice vratio se studijama kako bi postao lekar opšte prakse. Vodio je privatnu ordinaciju u Istočnom Vankuveru više od 20 godina, a pored toga bio je i medicinski koordinator jedinice za palijativnu negu u Vankuverskoj bolnici sedam godina. Dvanaest godina je bio lekar u Portland hotelu, rezidenciji i resursnom centru smeštenom u centru Vankuvera. Mnogi njegovi pacijenti su imali koegzistirajuće mentalne i probleme sa upotrebom supstanci, uz hronične zdravstvene probleme. Pisao je o svojim iskustvima rada sa osobama sa poremećajem upotrebe supstanci u knjizi U svetu gladnog duha.
Godine 2010. Mate se zainteresovao za tradicionalnu amazonsku biljnu medicinu ajahuasku i njen potencijal za lečenje zavisnosti. Zajedno sa peruanskim šamanom iz naroda Šipibo počeo je da vodi eksperimentalna odvikavanja od psihoaktivnih supstanci. Iako preliminarni i ograničeni opservacionim dizajnom studije, rezultati istraživanja su pokazali da su pacijenti imali značajna poboljšanja u nekim psihološkim merama i smanjenje problematične upotrebe supstanci, sugerišući da Mateove tvrdnje o terapeutskoj efikasnosti mogu biti dobro utemeljene. Međutim, kada je kanadska savezna vlada saznala za Mateov rad sa ajahuaskom 2011. godine, zapretili su mu tužbom ako odmah ne prekine svoje aktivnosti sa ilegalnom drogom.
U svojim knjigama i predavanjima, Mate naglašava ulogu biopsihosocijalnih aspekata patologije i ulogu psihološke traume i stresa. Zavisnost definiše kao bilo koje ponašanje ili supstancu koje osoba koristi da bi ublažila bol na kratko, ali koje dovodi do negativnih posledica na duže staze. Bez rešavanja osnovnog uzroka bola, izlečenje je nemoguće. Prema ovoj definiciji, mnoge stvari u modernoj kulturi imaju potencijal da postanu zavisnosti kao što su kockanje, seks, hrana, posao, društveni mediji i droge. On tvrdi da "rat protiv droga" zapravo kažnjava ljude zbog toga što su bili zlostavljani i ukorenjuje zavisnost još dublje, jer studije pokazuju da je stres najveći uzrok zavisničkog ponašanja. Kaže da sistem koji marginalizuje, ostrakizuje i institucionalizuje ljude u ustanovama bez brige i sa lakim pristupom drogama samo pogoršava problem.
U julu 2014. godine, Mate je napisao članak pod naslovom "Lep san Izraela postao je noćna mora", u kojem je opisao kako politike koje Izrael sprovodi nisu kompatibilne sa pravednim mirnim rešenjem i kako "nema razumevanja Gaze van konteksta". Mate je napravio direktna poređenja između Gaze i Varšavskog geta i komentarisao ozbiljnu neravnotežu moći, navodeći: "Za razliku od Izraela, Palestinci nemaju Apače helikoptere, navođene dronove, lovce sa bombama, laserski navođenu artiljeriju." U novembru 2023. godine, Mate je dao intervju Pirsu Morganu u kojem je opisao kako je plakao svaki dan dve nedelje nakon posete Gazi. Takođe je pozvao na okončanje okupacije i progona Palestinaca, kao i na povratak palestinske zemlje okupirane od 1967. godine.
Dela:
1999: Rasuti umovi (Scattered Minds)
2003: Kad telo kaže ne (When the Body Says No)
2004: Budite oslonac svojoj deci (Hold on to Your Kids; napisano sa Gordonom Nojfedom)
2008: U svetu gladnog duha (In the Realm of Hungry Ghosts)
2022: Mit o normalnom (The Myth of Normal; napisano da Danijelom Mateom)
