kada telo kaže ne

Kada telo kaže ne

Gabor Mate

Uskoro, Popularna psihologija

Može li čovek doslovno umreti od usamljenosti? Da li postoji nešto poput „ličnosti raka“? Oslanjajući se na naučna istraživanja i decenijsko iskustvo u medicini, ova knjiga daje odgovore na ova i druga važna pitanja o uticaju veze um–telo na bolest i zdravlje i ulozi koju stres i individualni emocionalni sastav imaju u nizu bolesti. — Istražuje ulogu veze um–telo u stanjima i bolestima kao što su artritis, rak, dijabetes, bolesti srca, ALS i multipla skleroza — oslanja se na medicinska istraživanja i autorovo kliničko iskustvo porodičnog lekara — uključuje sedam lekovitih principa lečenja i prevenciju bolesti od skrivenog stresa — deli desetine prosvetljujućih studija slučaja i priča, uključujući primere Lua Geriga (ALS), Beti Ford (rak dojke), Ronalda Regana (Alchajmer), Gilde Radner (rak jajnika) i Lensa Armstronga (rak testisa) Kad telo kaže ne je međunarodni bestseler preveden na petnaest jezika koji promoviše učenje i lečenje, pružajući transformativni uvid u to kako bolest može biti način na koji telo može reći ne onome što um ne može ili neće da prepozna.

„Ovo je najvažnija knjiga, kako za pacijenta, tako i za lekara. Mogla bi vam spasiti život.“

― dr Piter Levin, autor bestselera Neizgovorenim glasom

 

U ovoj razumljivoj i revolucionarnoj knjizi – prepunoj dirljivih priča stvarnih ljudi – lekar i bestseller—autor Gabor Mate pokazuje da emocije i psihološki stres igraju moćnu ulogu u nastanku hroničnih bolesti, uključujući rak dojke, rak prostate, MS i mnoge druge, čak i Alchajmerove bolesti.

 

Kad telo kaže ne je impresivan doprinos istraživanju fiziološke veze između životnih stresova i osećanja i telesnih sistema koji upravljaju nervima, imunološkim aparatom i hormonima. Sa velikim saosećanjem i erudicijom, Gabor Mate demistifikuje medicinsku nauku i, kao što je to učinio u Rasejanim umovima, poziva nas da svi budemo doprinosioci sopstvenom zdravlju.

Gabor Mate
Gabor Mate (1944) je kanadski lekar mađarskog porekla. U svojoj karijeri bavio se porodičnom praksom, palijativnom negom, psihoterapijom, i ispoljio posebno interesovanje za dečiji razvoj, traume i njihov potencijalno doživotni uticaj na fizičko i mentalno zdravlje. Donedavno je bio zaposlen na vankuverskoj klinici u Dauntaun Istsajdu. Otkako se povukao iz kliničke prakse i penzionisao, putuje, piše i bavi se govorničkom praksom, osvrćući se na ove i srodne teme. Knjige su mu objavljene su na preko dvadeset pet jezika.