O utehi
Majkl Ignjatijev
Teorija, Novi naslovi
Možemo li pronaći smisao u religijskim tekstovima čak i ako ne delimo njihova verovanja? Možemo li prevazići tragediju, kada u njoj ne vidimo viši smisao? I najvažnije – kako da nastavimo da se nadamo u svetu koji deluje kao da je lišen nade?
Preveo s engleskog: Nikola Matić
Trebalo bi da odbijemo breme krivice i borimo se najbolje što možemo kako bismo razumeli smisao svojih života. Nismo osuđeni na večnu tišinu, na besmislenost. Postoji odgovor koji se može naći u vihoru, u neprestanom i mučnom susretanju čoveka sa sudbinom, ali da bismo našli odgovor koji je istinit za nas, moraćemo da budemo hrabri poput čoveka u dronjcima koji se usudio da podigne pesnicu ka nebu.
Možemo li pronaći smisao u religijskim tekstovima čak i ako ne delimo njihova verovanja? Možemo li prevazići tragediju, kada u njoj ne vidimo viši smisao? I najvažnije – kako da nastavimo da se nadamo u svetu koji deluje kao da je lišen nade?
Kroz niz sažetih ali blagovremenih misaonih meditacija o piscima, umetnicima, muzičarima i njihovim delima — od Knjige o Jovu i Psalama do Albera Kamija i Prima Levija, od Cicerona i Marka Aurelija do El Greka i Malera — ugledni pisac i istoričar Majkl Ignatijev pokazuje kako su ljudi u najtežim trenucima kroz vreme tražili snagu jedni u drugima, ne bi li povratili nadu i izdržljivost.
- ISBN: 9788660363475
- Broj strana: 256
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2025
Majkl Ignjatijev
Majkl Grant Ignjatijev (rođen 12. maja 1947) je kanadski pisac, akademik i bivši političar, koji je bio lider Liberalne partije Kanade i vođa zvanične opozicije od 2008. do 2011. Poznat po svom radu kao istoričar, Ignjatijev je držao visoke akademske pozicije na univerzitetima u Kembridžu, Oksfordu, Harvardu i Torontu. Najnovije, bio je rektor i predsednik Centralnoevropskog univerziteta, gde je obavljao ovu funkciju od 2016. do jula 2021.
Dok je živeo u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1978. do 2000, Ignjatijev je postao poznat kao televizijski i radio voditelj, kao i kao kolumnista za The Observer. Njegova dokumentarna serija Blood and Belonging: Journeys into the New Nationalism emitovana je na BBC-ju 1993. godine i osvojila je kanadsku nagradu Gemini. Njegova istoimena knjiga, zasnovana na seriji, osvojila je nagradu Gordon Montador za najbolju kanadsku knjigu o društvenim pitanjima i nagradu Lionel Gelber Univerziteta u Torontu. Njegovi memoari, The Russian Album, osvojili su Kanadsku generalnu guvernerovu književnu nagradu i nagradu Hajneman Britanskog kraljevskog književnog društva 1988. godine. Njegov roman, Scar Tissue, bio je u užem izboru za Bukerovu nagradu 1994. Godine 2000. održao je Masej predavanja pod nazivom The Rights Revolution, koja su kasnije iste godine objavljena u štampanoj formi.
Na saveznim izborima 2006. Ignjatijev je izabran u Donji dom kao član parlamenta za oblast Etobik—Lejkšor. Iste godine kandidovao se za lidera Liberalne partije, ali je na kraju izgubio od Stefana Diona. Služio je kao zamenik lidera partije pod Dionovim rukovodstvom. Nakon Dionove ostavke posle izbora 2008, Ignjatijev je postao privremeni lider u decembru 2008, da bi bio izabran za lidera na konvenciji partije u maju 2009. godine. Na izborima 2011. Ignjatijev je izgubio svoje mesto, dok je Liberalna partija zabeležila najgori rezultat u svojoj istoriji. Osvojivši samo 34 mesta, partija je pala na treće mesto iza konzervativaca i NDP-a, te je izgubila poziciju zvanične opozicije. Ignjatijev je potom podneo ostavku na mesto lidera Liberalne partije i efektivno se povukao iz aktivne politike u maju 2011.
Nakon izbornog poraza, Ignjatijev je predavao na Univerzitetu u Torontu. Godine 2013. vratio se na Harvard Kenedi školu delimično, delivši vreme između Harvarda i Toronta. Dana 1. jula 2014. vratio se na Harvard u punom radnom vremenu. Godine 2016. napustio je Harvard kako bi postao predsednik i rektor Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, a sa te funkcije je odstupio u julu 2021. Nastavlja da objavljuje članke i eseje o međunarodnim pitanjima, kao i o kanadskoj politici. Godine 2024. dobio je nagradu Princeza od Asturije za društvene nauke.
