Drugi vetar

„Drugi vetar", šesta i završna knjiga kultnog ciklusa o Zemljomorju Ursule K. Le Gvin, predstavlja veličanstvenu kulminaciju jedne od najznačajnijih fantastičnih sag XX veka. Petnaest godina nakon „Tehanu", svet Zemljomorja suočava se sa novom krizom koja preti da uruši ravnotežu života i smrti, ljudi i zmajeva, magije i prirode.

Priča počinje sa Jovom, skromnim vračem-krpačem sa ostrva Taon, čiji mirni život prekidaju noćne more u kojima ga mrtvi dozivaju preko kamenog zida koji razdvaja svet živih od suve zemlje mrtvih. Njegova pokojnica supruga Ljilja zove ga da je oslobodi iz carstva senki gde nema sunca ni neba – samo beskrajnu sivu pustoš. Ali svaki kontakt sa njom nosi opasnost da Jova zauvek ostane zarobljen na onoj strani, odvojen od svoje dece. Ono što je počelo kao lična tragedija ubrzo se pokazuje kao simptom mnogo dublje kosmičke krize.

Istovremeno, zmajevi bez razloga napadaju ljudska naselja. Kralj Lebanen, sin legendarnog princa Arena, poziva Tehanu – Gedovu i Tenarinu posvojenu kćerku koja je istovremeno žena i zmaj – da posreduje. Irijan, žena koja se može pretvoriti u zmaja Kalesin, donosi poruku: podela između ljudskog i zmajevskog sveta, uspostavljena kroz Veliki zavet u mitska vremena kada su ljudi i zmajevi bili jedno, sada je ugrožena. Zmajevi su nekad izabrali slobodu leta i vatre; ljudi su izabrali jezik i moć imenovanja. Sad se čini da se taj drevni sporazum raspada.

Le Guin majstorski plete više narativnih niti: Jovino putovanje preko ostrva Rouk do Hevnora; diplomatsku misiju mladog kralja Lebanena; dolazak kargadske princeze Seserak; sastanak mudrih na Rouku gde sedmorica Velikih majstora pokušavaju da razumeju krizu. Sve vodi ka Gaju suštine, svetom šumskom srcu ostrva Rouk, gde se mora doneti konačna odluka koja će odrediti budućnost arhipelaga.

Centralna tema je odnos između života i smrti i ljudski pokušaj da poseduje ono što po prirodi mora da teče slobodno. Drevni čarobnjaci iskoristili su jezik Stvaranja da stvore carstvo u kojem duše večno traju – ali to je postalo zatvor senki gde mrtvi lutaju odsečeni od prirodnog ciklusa ponovnog rođenja. Kao što Tenar objašnjava iz kargadske tradicije, smrt nije kraj već povratak u veliku struju postojanja. Ljudi Arhipelaga pokušali su da prisvoje večnost i time pokvarili prirodni tok.

Veliki majstori Rouka, naročito Brand, moraju se suočiti sa bolnom istinom: njihova tradicija magije počiva na fundamentalnoj nepravdi – krađi zmajevskog carstva i zarobljavanju duša. Jova, običan krpač sa darom magije spajanja, postaje ključna figura upravo jer ne pokušava da kontroliše već da zaceli. Njegova skromnost čini ga sposobnim da vidi istinu koju moćni magovi ne mogu.

Lebanen se bori sa gordošću kada Seserak stigne kao politički aranžiran brak, ali polako otkriva njenu hrabrost i inteligenciju. Seserak prelazi transformaciju od uplašene žene pod velom do samouverene buduće kraljice. Tenar postaje figura mudrosti, pomažući drugima da vide da različiti narodi – Kargadi, Hardi, čak i zmajevi – svi poseduju delove izgubljenog znanja. Tehanu konačno prihvata svoju dvostruku prirodu.

Posebno je efektna figura Azvera, Veliki majstor Ustrojstva i čuvar Gaja suštine, čiji odnos prema Irijan nosi teret prihvatanja i opraštanja. Njegovo razumevanje da je ravnoteža važnija od moći predstavlja srž Le Gvinine filozofije.

Klimaks dolazi kada grupa putnika ulazi u suvu zemlju ne da je osvoji već da je oslobodi. Rušenjem kamenog zida, oni oslobađaju duše mrtvih da se vrate u prirodan ciklus i vraćaju zmajevima njihovo ukradeno carstvo "iza zapada" – carstvo drugog vetra gde oni lete slobodni od telesnosti. Jovino spajanje sa svojom Ljiljom donosi katarzu lične drame, ali njihova žrtva omogućuje oslobođenje bezbroj duša.

Završetak je istovremeno razrešenje i oproštaj. Zmajevi odlaze, Ged ostaje običan čovek zadovoljan vrtom, ali ljudi prihvataju svoju smrtnost kao dar. Venčanje Lebanena i Seserak simbolizuje spajanje istoka i zapada u budućnost koja časti prošlost ali ne ostaje njen rob.

„Drugi vetar" je remek-delo o prihvatanju smrti, o tome kako želja za besmrtnošću može pokvariti samu bit života. Le Guin postavlja pitanja o tome šta znači zaista živeti i kako mudrost leži u puštanju a ne u držanju. Za čitaoce koji su pratili ciklus od 1968. godine, ova knjiga pruža zadovoljavajući, ganljiv kraj koji insistira na prihvatanju da ništa ne traje večno osim same promene. To je knjiga o odrastanju kulture i o ljubavi – prema životu, smrti i svetu koji nikada nećemo u potpunosti razumeti. Obavezno štivo za svakog ljubitelja fantastike, filozofije i izvanredne proze.