The Call of the Wild

Džek London, majstor avanturističke proze, u svom remek-delu „Zov divljine“ vodi nas na nezaboravno putovanje kroz surovu lepotu Aljaske za vreme zlatne groznice krajem 19. veka. Kroz sudbinu Baka, snažnog psa svetog Bernarda i škotskog ovčara, London istražuje večnu borbu između civilizacije i divljine, instinkta i odgoja, ljubavi i preživljavanja. Bakov život počinje idilično, u toplini doma sudije Milera u Kaliforniji, gde uživa u statusu kralja svog imanja. Njegovi dani su ispunjeni lovom, igrom sa dečacima i dugim šetnjama sa devojčicama, podsećajući na život sitog aristokrate. Ipak, ova idila biva brutalno prekinuta kada ga baštovan Manuel proda kako bi otplatio kockarske dugove. Iznenada, Bak je otet i bačen u svet gde vladaju „zakon toljage i zuba“, gde nema milosti, a opstanak zavisi od urođene snage i lukavosti. Prvo premlaćivanje od strane „čoveka u crvenom džemperu“ uči Baka osnovnoj, primitivnoj lekciji: čovek sa toljagom je zakonodavac, gospodar kojem se mora povinovati, ali ne nužno i umirivati. On uči da se prilagodi, ne iz radosti krađe, već iz gladi, i da krade tajno, iz poštovanja prema toljagi i zubu. London ovde majstorski prikazuje Bakovu regresiju: mišići mu postaju tvrdi kao gvožđe, koža neosetljiva na bol, čula se izoštravaju, a davno ugašeni instinkti oživljavaju. On postaje mašina za preživljavanje, sposoban da nanjuši vetar i predvidi sneg, da kida led zubima i lomi ga nogama. Uči da se bori vukovski, bez milosti, shvatajući da „srednjeg puta nema. Mora se gospodariti ili biti gospodaren.“ Njegov put vodi ga kroz različite timove zaprežnih pasa, gde se susreće sa raznim karakterima. Ispočetka se bori sa Spitzom, dominantnim vođom čopora, kojeg na kraju pobeđuje u epskom sukobu, preuzimajući vođstvo tima. Bak pokazuje izuzetnu sposobnost da disciplinuje druge pse, uspostavljajući red i efikasnost u radu. Njegov uspeh u vuči sanke Matthewsonu, opterećenih hiljadu funti brašna, ne samo da mu donosi slavu već i omogućava Džonu Torntonu da otplati dugove i krene u potragu za izgubljenim rudnikom. Međutim, pravi prelom nastupa sa Džonom Torntonom, čovekom koji ga spašava od surovih i nekompetentnih vlasnika – Hala, Čarlsa i Mercedes. Tornton pruža Baku iskrenu, strastvenu ljubav kakvu nikada ranije nije iskusio. London ovde prelepo opisuje vezu između čoveka i psa, punu uzajamnog poštovanja i duboke privrženosti. Bakova odanost Torntonu je apsolutna; on ga prati svuda, pazeći na njega s nepokolebljivom lojalnošću. Ipak, uprkos toj velikoj ljubavi, divlji zov unutar Baka ostaje živ i aktivan. London opisuje kako Bak sve češće čuje „poziv“ iz dubine šume, misteriozno uzbudljiv i primamljiv. Seća se svojih predaka, drevnih vukova, i oseća snažnu želju da se vrati u divljinu. Ovo je kulminacija Bakove transformacije: on postaje biće divljine, ali i dalje zadržava svoju lukavost i inteligenciju. Nakon što Tornton i njegovi partneri pronađu rudnik zlata, Bak provodi duge sate meditirajući pored vatre, a vizije dlakavog čoveka iz primitivnih vremena sve su češće. On se prepušta instinktima, lovi, ubija i na kraju se pridružuje čoporu vukova, postajući