Šaptači stihova
Zoran Petrović
Domaća književnost, Akcija 3 za 1399
„Šaptači stihova“ obiluju alegorijama, legendama i predanjima iz davnina, a istovremeno govore i o prirodi osećanja savremenih mladih ljudi, koji traže način da se zbliže. Besprekoran Petrovićev stil i jezički izraz kojim poetski uobličava fragmentarnu strukturu ovog romana čuvaju u sebi visoke domete domaćeg proznog stvaralaštva.
Agoni zapravo nisu ljudi, već mitska bića, neumrli čuvari tradicije koji žive u tajnim monaškim redovima, a glavni zadatak njihovih besmrtnih života jeste pamćenje čitavih biblioteka poezije. Takođe, zadatak im je i da traže među smrtnicima svoje naslednike. Poslednjem Agonu za oko su zapali profesor Varga i njegov asistent Miraš, obojica pasionirani proučavaoci života i dela istoimenih vizantijskih pesnika Teodora Prodroma. Do danas ostaje nedokučivo da li su ovi stihotvorci bili blizanci, dvojnici ili je, u stvari, u pitanju samo jedna osoba. Sudbine junaka ovog romana, iako raspoređene na međusobno udaljenim vremenskim ravnima, čudno se i na više nivoa prepliću. Mesta susreta tih ravni obeležena su suštinom i svrhom pesničke tradicije, shvaćenom kao bogata riznica kulture raznih drevnih naroda i civilizacija. Pored toga, ta mesta ukazuju i na nimalo zavidne živote stvaralaca i proučavalaca književnosti, čije se teške i neizvesne egzistencije potvrđuju u istorijskom kontinuitetu, od davnih vremena, sve do danas. „Šaptači stihova“ obiluju alegorijama, legendama i predanjima iz davnina, a istovremeno govore i o prirodi osećanja savremenih mladih ljudi, koji traže način da se zbliže. Besprekoran Petrovićev stil i jezički izraz kojim poetski uobličava fragmentarnu strukturu ovog romana čuvaju u sebi visoke domete domaćeg proznog stvaralaštva. Kao što Agoni u svom sećanju od zaborava čuvaju najlepše stihove sveta, njihovu lepotu i dragocenost, zauvek potrebne čoveku. Jer poezija nije naša istorija, ona je naša duša, naša zajednička prošlost, ne ono što će mnogi na mnoge načine otkriti, već ono što je neotkriveno u svima nama isto. Možete srušiti kuću, čitav grad – ljudi će ih ponovo izgraditi, ali ako im uništite dela duha – i oni će se urušiti sami unutar sebe.
- ISBN: 9788689203400
- Broj strana: 180
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14cm
- Godina izdanja: 2016
Zoran Petrović
Zoran Petrović (Kragujevac, 1954 - 2018) – pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Bio je direktor najstarijeg srpskog teatra „Joakim Vujić“ (Knjaževsko-srpski teatar). Sem što je obavljao poslove generalnog direktora radio je i poslove umetničkog direktora, o uspešnosti njegovog rada kao umetničkog rukovodioca kuće, svedoče brojni pozivi na festivale, osvojene nagrade, ali najviše prikazi i izuzetno povoljne kritike o predstavama iz najeminentnijih pera pozorišne kritike, kao što su: Jovan Ćirilov, Željko Jovanović, Vladimir Kopicl, Đordje Lazin i gotovo svi kritičari beogradskih dnevnih i nedeljnih listova. Radi kao urednik izdavačke delatnosti Spomen-muzeja 21. oktobar (Spomen-park Kragujevački oktobar) i kao urednik kulture u kragujevačkom nedeljniku Svetlost.
Kolumnista je Blica. Kao kruna ovog angažmana pojavljuju se dve njegove knjige iz oblasti publicistike to: ’’Tajni dosije Josip Broz’’ u izdanju kragujevačke „Nove svetlosti“ i knjiga razgovora sa Dankom Popovićem pod nazivom ’’Vreme laži’’. Obe ove knjige doživele su brojna izdanja i našle su se na vrhu NINOVE liste čitanosti u Srbiji.Autorov bogati opus uključuje deset zbirki pesama, tri romana, dve knjige publicistike i dve zbirke pesama za decu. Za roman Kamen blizanac dobio je nagradu „Miloš Crnjanski“ 2011. godine.