Slika Dorijana Greja
Oskar Vajld
Uskoro, Klasici
Ova dinamična priča, ispresecana smelim filozofskim refleksijama harizmatičnog lorda Henrija o moralu i uživanju, Vajldova je kritika licemernog viktorijanskog društva koje zanemaruje dualnu prirodu čoveka, trudeći se da zažmuri na njegove mračne porive i strasti. Mada je Slika Dorijana Greja, zbog tema koje pokreće, najpre naišla na negativnu recepciju, vremenom je pokazala da je zaslužila da stoji uz najveće svetske klasike.
Preveo s engleskog: David S. Pijade
Ah, ostvarite svoju mladost dok je tu! Ne rasipajte zlato svojih dana, ne slušajte dosadne, nemojte pokušavati da popravljate sudbinu onih koji su svoj život promašili zanavek, ne poklanjajte svoj život neznalicama, prostacima i običnima! To su bolesni ciljevi, lažni ideali našeg doba. Živite! Živite divnim životom koji je u vama! Ništa ne izgubite! Uvek tražite nove doživljaje za vaša čula! Ne bojte se ničega!
Dorijan Grej, mladić zanosne lepote, naručuje svoj portret u prirodnoj veličini od slikara Bazila Holvarda ne sluteći da će ta slika imati sudbonosni uticaj na njegov život. Zbog težnje za večnom mladošću, Dorijan priželjkuje da lik na platnu stari umesto njega i tada ova priča zadobija mračan preokret, u kome se hedonistički ideali pretvaraju u put ka bludu i propasti.
Ova dinamična priča, ispresecana smelim filozofskim refleksijama harizmatičnog lorda Henrija o moralu i uživanju, Vajldova je kritika licemernog viktorijanskog društva koje zanemaruje dualnu prirodu čoveka, trudeći se da zažmuri na njegove mračne porive i strasti. Mada je Slika Dorijana Greja, zbog tema koje pokreće, najpre naišla na negativnu recepciju, vremenom je pokazala da je zaslužila da stoji uz najveće svetske klasike.
- ISBN: 9788660362942
- Broj strana: 250
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2024
Oskar Vajld
Oskar Vajld (1854–1900) je jedan od najvećih irskih pisaca čije književno delo čine priče, drame, poezija i roman “Slika Dorijana Greja”. Nakon završenog univerziteta u Dablinu, Vajld se opredelio za život u Londonu, neko vreme je živeo u Americi, potom i u Parizu.
Vrlo brzo je zadobio i ugled i slavu u engleskim književnim krugovima, pa je stekao i status jednog od vodećih dendija tog vremena. Njegov kontrorverzni stil života uticao je, međutim, na pad njegovog ugleda, a rezultirao je prekraćenim životnim vekom.
