Bog podsvesti
Viktor Frankl
Popularna psihologija
Viktor Frankl, osnivač logoterapije i preživeli logoraš, u "Bogu podsvesti" otkriva revolucionarnu tezu: u čoveku postoji "duhovna podsvest" – podsvesna religioznost koja živi čak i kod onih koji racionalno poriču Boga. Kroz kliničke primere i iskustva iz logora, Frankl pokazuje da je smisao života dostupan u svakoj situaciji, pa i u najdubljoj patnji. Knjiga nudi izlaz iz savremenog "egzistencijalnog vakuuma" – osećaja praznine i besmislenosti – vraćajući čoveku svest o volji za smislom i transcendenciji koja ga čini istinski ljudskim.
U knjizi "Bog podsvesti" Viktor Frankl, austrijski psihijatar i osnivač logoterapije, sprovodi duboku analizu odnosa između psihoterapije i religioznosti, otvarajući perspektivu koja prevazilazi uobičajene granice psihološke nauke i ulazi u prostor egzistencijalne filozofije, duhovnosti i antropologije. Frankl, koji je preživeo užase nacističkih koncentracionih logora, na stranicama ovog dela prenosi svoje životno iskustvo i stručno znanje kako bi pokazao da ljudsko biće nije samo nagonsko ili biološko stvorenje, već pre svega duhovno biće kome je potreban smisao života – biće koje u sebi nosi transcendentnu dimenziju.
Za razliku od Frojdove psihoanalize, koja naglašava instinkte i nesvesne konflikte, i Adlerove individualne psihologije, koja ističe osećanje manje vrednosti i volju za moć, Frankl stavlja u središte čovekovog postojanja odgovornost – sposobnost da se svesno odgovori na pitanja koje sam život postavlja. Čovek je egzistencijalno biće koje može da transcendira faktičnost svog tela i psihe i da stupi u duhovno-egzistencijalni prostor gde se donose autentične odluke, gde se otkriva smisao i gde se uspostavlja odnos prema transcendenciji.
Ključni momenat knjige je tvrdnja da postoji "duhovna podsvest" – podsvesna dimenzija ljudskog duha koja je jednako značajna kao i ono podsvesno instinktivno koje je Frojd otkrio. Ova podsvesna duhovnost obuhvata savest, religioznost, kreativnost, ljubav i estetsko osećanje. Frankl insistira da se autentična čovečnost ne može razumeti samo kroz analizu nagona; moramo priznati da postoji podsvesna religiozna težnja u čoveku, skriven, često potisnut odnos prema transcendenciji, prema Bogu, prema apsolutnom smislu.
Fenomen savesti Frankl tumači kao glas transcendencije – duboko intuitivno nadahnjuće koje čoveku govori šta je u određenoj situaciji ispravno. Savest nije psihološki nivo superega, već upućuje na božansko, na transcendentnu instancu. Savest je imanentni izraz transcendentne stvarnosti – most između čoveka i Boga.
Centralni pojam "Bog podsvesti" opisuje činjenicu da čovek u sebi često nosi podsvesnu, potisnutu religioznost. Ljudi mogu racionalno poricati Boga, ali u njihovoj duhovnoj podsvesti krije se nesvesno religiozno osećanje, duboka potreba za transcendencijom. Frankl naglašava da je religioznost egzistencijalna odluka, ne instinkt – čin slobode i povjerenja prema smislu koji prevazilazi naše razumevanje.
Kroz kliničke primere snova, Frankl pokazuje da u podsvesti živi potencijal za susret sa svetim, za otkrivanje smisla patnje, za transcendentni poziv. Ovi snovi su glas potisnutog Boga koji iz dubina duše nastoji da se probije u svest, da čoveku pokaže zaboravljenu dimenziju njegovog postojanja.
Frankl ističe važno razlikovanje: psihoterapija ne može biti nadomestak za religiju, niti religija za psihoterapiju – one su autonomne sfere koje se međusobno nadopunjuju. U savremenom društvu, Frankl uočava masovnu pojavu "egzistencijalnog vakuuma" – osećaja praznine i besmislenosti koji vodi u narkomaniju, nasilje i bezobzirnu potragu za užitkom. Moderna civilizacija je izgubila smisao. Logoterapija nudi izlaz: vraća čoveku svest o volji za smislom, pomaže mu da u svakoj situaciji, pa i u trpljenju, otkrije jedinstvenu mogućnost ispunjenja.
Kroz konkretne kliničke slučajeve i priče iz logora, Frankl pokazuje da ni smrt, ni bolest, ni patnja nisu konačna negacija smisla: čovek može i u najtežim okolnostima ostvariti smisao tako što hrabro prihvata svoju sudbinu. Postoje tri puta ka smislu: kreativna akcija, doživljaj i stav prema neizbežnom trpljenju. Kada nam ništa drugo ne preostaje, preostaje nam sloboda da izaberemo kako ćemo se odnositi prema onome što nam se dešava.
Frankl razmatra i potpuno nesvesnu religioznost – stanje u kojem čovek ne zna da veruje, ali zapravo veruje. Opisuje slučajeve pacijenata koji su, suočeni sa smrću, spontano počeli da se mole, iako su se smatrali ateistima. Ovaj fenomen je dokaz da je religioznost ukorenjena u samoj strukturi ljudskog duha.
"Bog podsvesti" je remek-delo koje spaja duhovnost, klinički uvid, filozofsku mudrost i humanistički pristup. Frankl poziva čitaoca na hrabrost da život shvati kao zadatak koji ima smisao, da prihvati svoju odgovornost, da se ne boji pitanja o smislu i da u svojoj duhovnoj podsvesti prepozna trag transcendencije. Knjiga je od neprocenjivog značaja za sve koji traže odgovor: zašto živimo i kakav smisao ima naš život usred patnje, straha i neizvesnosti? Frankl nas uči da je smisao uvek dostupan – čak i u najmračnijim trenucima – i da je ljudski duh sposoban da preživi i transcendira sve okolnosti.
- ISBN: 9788690228973
- Broj strana: 112
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Godina izdanja: 2019
Viktor Frankl
Viktor Emil Frankl rođen je 26. marta 1905. godne u Beču, a preminuo je 2. septembra 1997. godine. Bio je austrijski neurolog, psiholog, filozof, preživeo je Holokaust. Poznat je kao osnivač logoterapije, škole psihoterapije koja opisuje potragu za smislom života kao centralnu motivacionu silu čoveka. Objavio je 39 knjiga, uključujući autobiografsku Čovekova potraga za smislom, bestseler zasnovan na njegovim iskustvima u nacističkim koncentracionim logorima.
Frankl je rođen kao srednje dete od njih troje u jevrejskoj porodici Gabrijela Frankla, službenika Ministarstva socijalnih službi, i Else (rođene Lajon), u tadašnjoj Austrougarskoj. Ime je dobio po Viktoru Adleru, osnivaču Socijaldemokratske partije u Austriji. Njegovo interesovanje za psihologiju i ulogu smisla razvilo se kada je počeo da pohađa večernje časove o primenjenoj psihologiji dok je bio u nižim razredima srednje škole. Nakon završetka srednje škole 1923. godine, studirao je medicinu na Univerzitetu u Beču.
Godine 1924. objavljen je njegov prvi naučni rad u časopisu Internationale Zeitschrift für Psychoanalyse. Iste godine postao je predsednik Socijalističke omladine Austrije, omladinskog pokreta Socijaldemokratske partije za srednjoškolce. Tokom ovog perioda, Frankl je počeo da preispituje Frojdov pristup psihoanalizi. Ubrzo je i započeo prepisku sa Sigmundom Frojdom tražeći dozvolu za objavljivanje jednog od njegovih radova. Pridružio se krugu Adlerovih učenika i 1925. godine objavio svoj drugi akademski rad, "Psihoterapija i svetonazor" ("Psychotherapie und Weltanschauung"), u Adlerovom Međunarodnom časopisu individualne psihologije (International Journal of Individual Psychology). Izbačen je iz Adlerovog kruga kada je insistirao da je smisao centralna motivaciona sila u ljudima. Od 1926. godine počeo je da usavršava svoju teoriju koju je nazvao logoterapija.
Između 1928. i 1930. godine, dok je još bio student medicine, organizovao je savetovališta za mlade kako bi se bavio visokim brojem samoubistava među tinejdžerima prilikom dobijanja đačkih knjižica i svedočanstava. Program je sponzorisao grad Beč i bio je besplatan za učenike. Frankl je regrutovao i druge psihologe u centar, uključujući Šarlotu Biler, Ervina Veksberga i Rudolfa Drajkursa. Godine 1931. nije zabeleženo nijedno samoubistvo među bečkim učenicima.
Nakon dobijanja lekarske diplome 1930. godine, Frankl je stekao bogato iskustvo u Psihijatrijskoj bolnici Štajnof, gde je bio odgovoran za lečenje suicidalnih žena. Godine 1937. otvorio je privatnu ordinaciju, ali je nacistička aneksija Austrije 1938. godine ograničila njegove mogućnosti da leči pacijente. Godine 1940. pridružio se bolnici Rotšild, jedinoj bolnici u Beču koja je još zapošljavala Jevreje, kao šef neurološkog odeljenja. Pre nego što je departovan u koncentracione logore, pomogao je mnogim pacijentima da izbegnu nacistički program eutanazije koji je ciljao mentalno obolele.
Godine 1942, devet meseci nakon venčanja, Frankl i njegova porodica deportovani su u koncentracioni logor Terezin. Njegov otac je tamo umro od gladi i upale pluća. Godine 1944, Frankl i njegovi preživeli rođaci su prebačeni u Aušvic, gde su mu majka i brat ubijeni u gasnim komorama. Njegova žena Tili umrla je kasnije od tifusa u Bergen-Belzenu. Frankl je proveo tri godine u četiri koncentraciona logora.
Nakon rata, postao je šef neurološkog odeljenja Opšte poliklinike u Beču i otvorio privatnu ordinaciju u svom domu. Radio je sa pacijentima sve do penzionisanja 1970. godine. Godine 1947. stupio je u svoj drugi brak oženivši se katolkinjom Elenorom Švindant, sa kojim je imao ćerku Gabrijelu. Godinu dana kasnije stekao je doktorat iz filozofije na Univerzitetu u Beču. Njegova disertacija, Bog podsvesti, ispituje odnos između psihologije i religije i zagovara korišćenje Sokratove dijaloške metode (diskurs samootkrića) kako bi se klijenti povezali sa svojim duhovnim nesvesnim.
Godine 1955. dodeljena mu je profesura neurologije i psihijatrije na Univerzitetu u Beču. Tokom karijere, Frankl je tvrdio da redukcionističke tendencije ranih psihoterapijskih pristupa dehumanizuju pacijenta i zalagao se za rehumanizaciju psihoterapije. Američka psihijatrijska asocijacija dodelila mu je 1985. godine nagradu "Oskar Pfister" za doprinos religiji i psihijatriji.
Dok je bio šef Neurološkog odeljenja Opšte poliklinike, Frankl je napisao knjigu Zašto se niste ubili za devet dana. Knjiga, prvobitno naslovljena Psiholog u koncentracionom logoru, objavljena je na nemačkom 1946. godine. Engleski prevod ove knjige objavljen je 1959. godine i postao je međunarodni bestseler. Frankl je ovaj uspeh video kao simptom "masovne neuroze modernih vremena", jer je naslov obećavao da će se baviti pitanjem smisla života. Milioni primeraka prodati su na desetinama jezika. U anketi iz 1991. godine, koju su sproveli Kongresna biblioteka i klub "Knjiga meseca", Čovekova potraga za smislom proglašena je jednom od deset najuticajnijih knjiga u SAD.
Frankl je razvio logoterapiju i egzistencijalnu analizu, koje se zasnivaju na filozofskim i psihološkim konceptima, posebno na želji za pronalaženjem smisla u životu i slobodnoj volji. Njegova teorija promovisana je kao treća bečka škola psihologije, nakon onih koje su osnovali Sigmund Frojd i Alfred Adler. Identifikovao je tri glavna načina za ostvarenje smisla u životu: menjanjem sveta, doživljavanjem posebnih iskustava ili usvajanjem posebnih stavova. Prepoznavanje smisla kao centralne motivacione sile i faktora u mentalnom zdravlju predstavlja Franklov trajni doprinos oblasti psihologije. To je pružilo osnovne principe za novo polje pozitivne psihologije.
U Čovekovoj potrazi za smislom, Frankl izjavljuje: "Sloboda, međutim, nije poslednja reč. Sloboda je samo deo priče i polovina istine. Sloboda je samo negativni aspekt celokupnog fenomena čiji je pozitivni aspekt odgovornost. U stvari, sloboda je u opasnosti da se degeneriše u puku proizvoljnost ako se ne živi u smislu odgovornosti. Zato preporučujem da se uz Kip slobode na istočnoj obali postavi Kip odgovornosti na zapadnoj obali." Franklova ideja za kip je stekla popularnost i privukla pažnju Stivena Koveja, autora knjige Sedam navika veoma uspješnih ljudi. Kovej se udružio sa Kevinom Holom kako bi unapredio ideju kipa devedesetih godina i na kraju angažovao vajara Garija Lija Prajsa, koji je osmislio koncept dve ruke koje se drže zajedno. Dizajn je odobrila Franklova udovica i počeli su da traže lokaciju za izgradnju. Njihov prvi izbor je bila Kalifornija, kako bi kip bio u luci Pacifičkog okeana da dopuni Kip slobode u luci Atlantskog okeana u Njujorku. Međutim, državne regulative su bile teške za navigaciju, pa je guverner Jute, Spenser Koks, predložio lokaciju u svojoj državi za projekat, što je odobreno 2023. godine. Izgradnja još nije započela.
Frankl je umro od srčanog udara u Beču 2. septembra 1997. Sahranjen je u jevrejskom delu Bečkog centralnog groblja.
Dela:
1959: Zašto se niste ubili
1967: Psihoterapija i egzistencijalizam
1974: Bog podsvesti
1988: Kako pronaći smisao života
1997: Man's Search for Ultimate Meaning (A revised and extended edition of The Unconscious God)
2011: Nečujni vaapaj za smislom
2020: Život uprkos svemu
