Ovako je to bilo
Natalija Ginzburg
Novi naslovi, Ženski glas
Meni se sad pak činilo da ja nikad nisam umela da živim i sada je sigurno bilo prekasno da naučim, razmišljala sam o tome da sam tokom svog života samo netremice zurila u mračni bunar koji imam u sebi.
Prevela s italijanskog: Jelena Brborić
Šta radiš kada si usamljena i prazna?
Izmisliš ljubav: da voliš i da si voljena.
Šta radiš kada je bol jači od tebe?
Upucaš ga između očiju.
Zajedno s metkom, iz revolvera izlaze potiskivani bes, očaj i strah, i junakinjin unutrašnji svet počinje da se prosipa pred čitaocem. Ispovest neimenovane žene iskrena je i sirova, bez teških metafora i kitnjastih slika, ona nam jednostavno govori Ovako je to bilo. Orkan njenih reči snažno odzvanja stranicama ove knjige otkrivajući istoriju jednog praznog i naglo prekinutog braka. Priča o međuljudskim odnosima odigrava se na pozornici iscrpljujućih i striktnih društvenih očekivanja zbog kojih nijedna uspešna veza nije moguća. Opterećeni i zaslepljeni sopstvenom tugom, junaci ne mogu u potpunosti da dožive jedni druge, zbog čega u ovom romanu i nema negativnih likova – svi su podjednako loši.
- ISBN: 9788660362621
- Broj strana: 128
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Godina izdanja: 2024
Natalija Ginzburg
Natalija Ginzburg (1916–1991) italijanska je književnica i prevoditeljka, jedna od najvažnijih intelektualki 20. veka. Rođena je u Palermu u uglednoj jevrejskoj porodici Levi. Tridesetih godina postala je članica Komunističke partije, a sa mužem Leonom Ginzburgom tajno je uređivala u Rimu antifašističke novine, sve dok nisu zajedno prognani u regiju Abruco (1940–1943). Supruga su joj 1944. u rimskom zatvoru mučili i ubili nemački nacisti. Svoj prvi roman objavila je u trenutku kada je antisemitizam u Italiji bio najsnažniji, te je, iako je odgojena ateistički, zbog jevrejskog prezimena morala da koristi pseudonim Alesandara Tornimparte. Godinama je radila u čuvenoj torinskoj izdavačkoj kući Einaudi, gde je imala prilike da sarađuje sa autorima poput Prima Levija, Pavezea, Kalvina. Najplodnije godine za njen rad došle su nakon rata, pedesetih i šezdesetih, kada je napisala većinu svojih dela. Pisala je romane, kratke priče, eseje i drame. Na srpski su prevedeni dosad rani roman Ovako je to bilo (1947), pozni epistolarni roman Grad i kuća (1984), kao i autobiografski roman Porodični leksikon za koji je 1963. dobila najprestižniju italijansku nagradu „Strega“. U poznim godinama izabrana je kao zastupnica levice u italijanskom parlamentu.
