Smrt i proleće
Merse Rudureda
Ženski glas, Novi naslovi
Često tumačen kao alegorija života pod diktaturom, roman "Smrt i proleće" očaravajuća je i uznemirujuća priča o moći, izgnanstvu ali i nadi koja potiče od najmanjih gestova nezavisnosti.
* Prevela s katalonskog: Silvia Monros Stojaković
Smrt i proleće je mračna priča o stasavanju tinejdžera u zabačenom selu u katalonskim planinama gde se moralnim nametima i veštačkim strahovima, na fonu lažnih mitova, zatomljavaju intimne želje ljudi u zajednici. Očima četrnaestogodišnjeg dečaka Rudureda nas upoznaje sa grotesknim pojavama bezimenog mestašceta u kojem žene nose poveze na očima da bi izbegle želju, mrtvi se sahranjuju na drveću nakon što im se usta napune cementom da im duša ne bi pobegla, a pokušaji pobune se brzo slamaju.
Kroz bizarne i nasilne rituale i običaje represivne sredine, koji stoje u potpunoj suprotnosti sa zapanjujućim, melodičnim i bujnim poetskim jezikom ovog romana, autorka nam iscrtava etos čiste jednoličnosti, ostavljajući na koncu sliku beskompromisnog užasa, zaslepljujuće složenosti i energije. U ovom posthumno objavljenom romanu, književnom testamentu oniričke snage i ekspresivne strogosti, Merse Rudureda morala je da zahvati sa dna kace horora fantastike kako bi progovorila o realnosti života u društvima u kojima je uništen svaki nagoveštaj slobode i potisnuta svaka individualna inicijativa.
- ISBN: 9788660361617
- Broj strana: 296
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2022
Merse Rudureda
Merse Rudureda (1908–1983) je najznačajnija katalonska književnica XX veka. Njena biografija je prilično živopisna: nije se rodila u bogatoj porodici, i trebalo ju je brzo udati, pa je pohađala školu svega tri godine. Kad je navršila dvadeset godina, udala se za dobrostojećeg povratnika iz Argentine, mnogo starijeg od nje, s kojim je dobila sina. Kako bi se spasla od nesrećnog braka, radila je po raznim redakcijama kao novinarka i pisala kratke priče. Upornošću i radom postala je kolumnistkinja časopisa Clarisme. Objavila je nekoliko romana i ušla u svet književnika, aktivista i novinara. Kada su 1939. Frankove trupe došle do Barselone, s brojnim intelektualcima odlazi u egzil, prvo u Francusku.
Godine 1954. seli se u Ženevu, gde je i napisala najvažniji katalonski roman XX veka, Dijamantski trg, a o tom iskustvu nakon toga izjavila: „Pisati na katalonskom u stranoj zemlji bilo je kao želeti da cveće procveta na Severnom polu.“ Naime, katalonski je bio zabranjen i pretilo mu je izumiranje. Zanimljivo je da taj roman nije dobio nijednu književnu nagradu. Nakon toga, mnoga njena dela su višestruko nagrađivana, a bila je omiljena i kod publike i kritike. Pred kraj života, vratila se u Kataloniju.
Njeni ostali važniji romani su Vrt uz more (1967), Razbijeno ogledalo (1974), i Smrt i proleće (1986).
