Zabranjena beležnica

Alba de Sespedes

Ženski glas, Svetska književnost, Novi naslovi

"U izvesnom trenutku, u životu jedne porodice, izgubi se granica između dobrote i okrutnosti."

Cena: 849,00 RSD 999,00 ušteda: 150,00 RSD (-15%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.
Zapiši posvetu koju ćemo odštampati na prvoj stranici knjige koju poručuješ:

Prevela s italijanskog: Jelena Brborić

Koliko nesrećni možemo da budemo, a da to ne primetimo? A ako primetimo – šta onda?

Valerija je sebe oduvek smatrala srećnom: posvećena majka, dobra supruga, odgovorna činovnica, požrtvovana domaćica. Međutim, pisanje dnevnika navodi je da shvati da je u moru uloga koje je igrala za druge, zaboravila na glavnu – zaboravila je ko je Valerija. Spontana odluka o kupovini crne beležnice pretvara se u opsesiju pisanjem, kroz koju junakinja postaje svesnija sebe i svojih odnosa sa drugima. Svi sukobi u jednoj porodici, tenzični i napeti odnosi između majke i ćerke, sestre i brata, muža i žene; udaljavanje od partnera i mogućnost preljube nemilosrdno se obrušavaju na junakinju, koja je preumorna i za suočavanje i za beg. U procepu između tradicionalnog shvatanja uloge žene, u kojoj se Valerija oseća sigurno i koja joj je bliska, i moderne ideje o slobodi, koja junakinju plaši, leži i zaplet Zabranjene beležnice, romana koji je svojom emocionalno-intelektualnom zrelošću trajno izmenio italijansku prozu pedesetih godina 20. veka.

  • ISBN: 9788660362775
  • Broj strana: 250
  • Pismo: latinica
  • Povez: Mek
  • Godina izdanja: 2024

Alba de Sespedes

Alba de Sespedes rođena je u Rimu 11. marta 1911. godine, a preminula je u Parizu 14. novembra 1997. godine. Bila je unuka prvog predsednika Kubanske republike (1868) Karlosa Manuela de Sespedesa. Njen otac bio je diplomata i kratko predsednik Kube, oženjen Italijankom Laurom Bertini Alesandri. U prvi brak je stupila sa svega 15 godina, udavši se za Đuzepea Antamoroa, od koga se razvela nakon pet godna. Sledeći put se udala 1945. godine za italijanskog diplomatu Franka Bonoa sa kojim je ostala u braku do njegove smrti, premda postoje pisma koja svedoče da su se rastali ranije, ali se nisu razveli.

De Sespedes pripada drugoj generaciji italijanskih autorki XX veka, koje na literarnu scenu stupaju u periodu između dva rata. Sa dvadeset godina počela je da radi kao novinarka za listove Piccolo, Epoca, i La Stampa. Godine 1935. napisala je prvi roman naslovljen L'anima degli altri. U svojim delima De Sespedes često nudi žensku perspektivu i junakinje koje pokušavaju da procene ispravnost svojih postupaka u odnosu na društveno-političko okruženje koje na njih vrši pritisak. Njen književni rad je naširoko komentarisao Ernesto Đimenco Kabalero u časopisu Vértice 1942. godine. Tom prilikom istakao je divljenje njenom stilu i načinu na koji prikazuje unutrašnje sukobe svojih likova. Sa pričom lo, suo padre predstavljala je Italiju na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine u oblasti umetnosti (ova kategorija postojala je na Olimpijskim igrama od 1912. do1948. godine). Sa Albinim opusom publika sa srpskog i hrvatskog govornog područja može se upoznati kroz tri prevedena romana: Nikome nema povratka (Nessuno torna indietro), Na njenoj strani (Dalla parte di lei) i Zabranjena beležnica (Quaderno proibito).

Bila je hapšena dva puta, najpre 1935. godine zbog antifašističkog delanja u Italiji, a potom i 1943. kada je učestvovala u aktivnostima grupe Radio Partigiana u Bariju, gde je predstavljala lik Klorinde, članice Pokreta otpora. Kako je njena fikcija bila pod velikim uticajem kulturnih i političkih dešavanja kojima je svedočila, posledica otvorenog neslaganja sa nacističkim režimom bila je zabrana njenih dela Nessuno torna indietro i La fuga. Kasnije je roman Nessuno torna indietro doživeo ogroman uspeh, objavljen je u preko 40 izdanja na više od 20 jezika.

Posle rata, Alba de Sespedes je živela u Parizu. Do svoje smrti objavila je dvadesetak knjiga, pisala je prozu, poeziju i dramske tekstove.

Dela:
1935: roman L’anima degli altri
1936: zbirka poezije Prigionie
1936: priča Io, suo padre
1937: roman Concerto
1938: priča Nessuno torna indietro (1941: Nikome nema povratka)
1940: priča La fuga
1949: roman Dalla parte di lei (1965: Na njenoj strani)
1952: roman Quaderno proibito (1959: Zabranjena sveska; 2024: Zabranjena beležnica)
1952: pozorišni scenario Gli affetti di famiglia
1955: priča Invito a pranzo
1956: roman Prima e dopo
1967: roman Il rimorso
1967: roman La bambalona
1968: zbirka poezije Chansons des filles de mai
1973: roman Sans autre lieu que la nuit