izgnanstvo i kraljevstvo

Izgnanstvo i kraljevstvo

Alber Kami

Uskoro

Izvedene iz različitih maestralno procenjenih perspektiva priče u Izgnanstvu i kraljevstvu prikazuju ljude u bolnim nesuglasicama sa svetom oko sebe. Žena se može predati tajnama pustinjskih noći samo ukoliko izneveri svog muža. Umetnik se bori da prati sopstvene težnje i u isti mah uvaži očekivanja koje društvo postavlja pred njega. Misionaru koji je brutalno prisiljen na obožavanje plemenskog fetiša ostaje tek odjek njegovog identiteta. Bilo da su smeštene u Severnoj Africi, Parizu ili Brazilu, priče Izgnanstva i kraljevstva istražuju vidove duhovnog stranstvovanja i čovekovu neprestanu potragu za unutrašnjim carstvom u kojem će se ponovo roditi. Ovih šest priča prikazuju Kamija na vrhuncu njegove moći.

Izvedene iz različitih maestralno procenjenih perspektiva priče u Izgnanstvu i kraljevstvu prikazuju ljude u bolnim nesuglasicama sa svetom oko sebe. Žena se može predati tajnama pustinjskih noći samo ukoliko izneveri svog muža. Umetnik se bori da prati sopstvene težnje i u isti mah uvaži očekivanja koje društvo postavlja pred njega. Misionaru koji je brutalno prisiljen na obožavanje plemenskog fetiša ostaje tek odjek njegovog identiteta. Bilo da su smeštene u Severnoj Africi, Parizu ili Brazilu, priče Izgnanstva i kraljevstva istražuju vidove duhovnog stranstvovanja i čovekovu neprestanu potragu za unutrašnjim carstvom u kojem će se ponovo roditi. Ovih šest priča prikazuju Kamija na vrhuncu njegove moći.

Alber Kami
Alber Kami je rođen u Alžiru 1913. godine, u porodici siromašnih zemljoradnika. Završio je studije filozofije na alžirskom Univerzitetu, sve vreme paralelno radeći, kako bi preživeo. U mladosti počinje da se interesuje za književnost i pozorište, pa će jedno vreme predvoditi sopstvenu pozorišnu trupu. Bio je član Alžirske komunističke partije, a 1940. osniva i uređuje časopis „Borba“ u Parizu, koji se uključuje u podršku francuskom otporu nacizmu. Kao esejista, publicista i književnik, proslavio se svojim romanima "Stranac" (1942), "Kuga" (1947), "Pobunjeni čovek" (1951) i "Pad" (1956), kao i esejom "Mit o Sizifu". Godine 1957. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Poginuo je 1960. u saobraćajnoj nesreći, nadomak francuskog gradića Sans, kada je život izgubio i njegov veliki prijatelj i poznati francuski izdavač Mišel Galimar.