Vajnsburg u Ohaju
Šervud Anderson
Svetska književnost, Novi naslovi
U ovoj dirljivoj kolekciji međusobno povezanih priča, poetskim realizmom i nekonvencionalnim pripovedanjem, autor je osvetlio duhovnu, emocionalnu i umetničku frustraciju ljudi nesposobnih da izraze sopstvena osećanja i učinio da Vajnsburg u Ohaju postane jedan od najuticajnijih portreta predindustrijskog života malih gradova u Sjedinjenim Državama.
* Preveo s engleskog: Danilo Lučić
Mnogi ljudi moraju da žive i umru sami, čak i u Vajnsburgu.
Džordž Vilard je mladi reporter u Vajnsburg iglu kome, jedan po jedan, stanovnici Vajnsburga u Ohaju poveravaju svoje nade, snove i strahove. Ovaj izmišljeni gradić prijateljski nastrojenih ali usamljenih i duhovno devijantnih ljudi, zatrpanih naslagama društvenih normi pod senkom tvrdokornog patrijarhalnog nasleđa, oživljava posredstvom Andersonovog naročitog talenta da razotkrije emocionalne struje koje povezuju ljude na američkom Srednjem zapadu.
Očima pomenutog Džordža Vilarda – sanjara oko čijeg je detinjstva, sve veće nezavisnosti i konačnog napuštanja Vajnsburga zarad manje zagušljivog sveta strukturisana knjiga – otvoriće nam se katalog unutrašnjih života muških i ženskih groteski: njegova majka Elizabet Vilard, naslednica trošnog lokalnog hotela, žena koju su odbacili i autoritarni muž i dete; njegova prva simpatija – učiteljica Kejt Svift; doktor Parsival, u čijoj glavi neko stoji i „igra se užetom”; Elmer Kauli, koji bezuspešno pokušava da dokaže svoje normalnost pojačanim osobenjaštvom; Alis Hindman, kojoj je u životu ostala samo patološka, besciljna odanost Nedu Kiriju, senovitа ličnost Vinga Bindlbauma, čije ruke su „poput lepeta krila zarobljene ptice” i ostali.
- ISBN: 9788660361648
- Broj strana: 216
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2022
Šervud Anderson
Šervud Anderson (1876-1941) bio je američki pisac iz Kamdena u Ohaju, jedan od autora izgubljene generacije. Nikada nije završio školovanje jer je morao da radi kako bi izdržavao porodicu. U tridesetim godinama bio je uspešni menadžer fabrike boja i otac troje dece, međutim, te 1912. Anderson napušta i posao i porodicu kako bi se preselio u Čikago i posvetio pisanju. Ne toliko svojom književnošću, koliko stavovima i načinom života, pobunom protiv standardizacije života u industrijskoj civilizaciji. Anderson je uticao na neke od najznačajnijih američkih pisaca, kao što su Ernest Hemingvej i Vilijam Fokner. Iako je danas najcenjenije Andersonovo delo zbirka priča Vajnsburg u Ohaju, autor je i brojnih romana, među kojima se ističu "Sin Vindija Makfersona" (1916); "Ljudi na maršu" (1917); "Siromašni belac" (1920); "Mnogi brakovi" (1923); "Mračni smeh" (1925)
