Fabule o susretu
Boto Štraus
Svetska književnost, Novi naslovi
Budući da istinskih susreta nema, večno iskrsavaju samo varničenja pri dodirima – ukoliko dodira uopšte i ima – I puka razmimoilaženja. I to je opštevažeće pravilo, uz jedan nezanemarljiv izuzetak: čitaoca ne treba da mimoiđu "Fabule o susretima".
Prevela s nemačkog: NIKOLINA ZOBENICA
U izazovnom pisanju Bota Štrausa kao na filmskoj traci ređaju se žanrovski raznovrsni fragmenti ili skice priča, s ciljem da se popiše obilje prizora i napokon razotkriju mehanizmi ljudskih susreta. Otuda svaka od priča virtuozno ukazuje na određeni teret, osujećenost, uskraćenost ili nedostatak likova nesnađenih u njima. Susretima, pričama, problemima. Susreti dotiču ljude. Problemi rađaju priču, pružajući zalog celine u fragmentu. Čvorište koje je nemoguće razrešiti preseca se predusretljivim zahvatanjem u krcatu pripovednu torbu i daljim nizanjem novih fabuloznih čvorova. Budući da istinskih susreta nema, večno iskrsavaju samo varničenja pri dodirima – ukoliko dodira uopšte i ima – I puka razmimoilaženja. I to je opštevažeće pravilo, uz jedan nezanemarljiv izuzetak: čitaoca ne treba da mimoiđu Fabule o susretima.
- ISBN: 9788660362096
- Broj strana: 182
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2023
Boto Štraus
Boto Štraus (Naumburg, 2. decembar 1944) nemački je pisac i dramaturg. Od 1970-ih do 1990-ih bio je jedan od najuspešnijih i najizvođenijih savremenih dramskih pisaca na nemačkom govornom području.
Sin je hemičara, farmaceuta i medicinskog publiciste Eduarda Štrausa, koji je 1950. pobegao iz DDR-a nakon eksproprijacije. Nakon školovanja u Remšajdu i Bad Emsu, studirao je germanistiku, istoriju pozorišta i sociologiju u Kelnu i Minhenu, ali studije nije završio.
Od 1967. do 1970. radio je kao novinar za časopis Theater heute. Nakon toga, do 1975. bio je dramaturg u pozorištu Schaubühne am Halleschen Ufer, kada počinje karijeru slobodnog pisca.
Njegova prva dela naišla su na pozitivan prijem kritike. Marsel Rajh Ranicki je 1977. napisao: „Ono što on već može svedoči o talentu. Ono što mu još nedostaje može se naučiti. Ovaj čovek je velika nada naše književnosti”.
Godine 1984. objavljuje roman Der junge Mann koji izaziva kontroverzne diskusije u nauci o književnosti. Godinu dana kasnije objavljuje svoju prvu dužu pesmu Diese Erinnerung an einen, der nur einen Tag zu Gast war, dugu čak 75 strana. Pesma se, u različitim strofnim oblicima i metrima, dotiče svih oblika društvenog života ljudi. Godine 1987. dobija Bavarsku književnu nagradu (Jean-Paul-Preis) za celokupno književno delo.
Pored pozorišnih komada, piše kratke priče, eseje i aforizme u kojima se bavi naučnim i filozofskim pitanjima – pitanjima tehnike i evolucije, kao u delu Beginnlosigkeit (1992). Krajem 1980-ih došao je naudar kritike zbog eseja koji kritikuju demokratiju i civilizaciju, pre svega Anschwellender Bocksgesang, objavljenog 1993. u Špigelu. Ignac Bubis je oštro kritikovao delove teksta, mada je kasnije ublažio svoju kritiku.
Godine 2005/2006. u Parizu i Berlinu izvedena je premijera njegovog komada Die Schändung. Godine 2015. u Špigelu objavljuje tekst Der letzte Deutsche, u kojem povodom izbegličke krize u Evropi izražava zabrinutost zbog onoga što vidi kao predstojeći kraj nemačke duhovne istorije. Johano Štraser, bivši predsednik nemačkog PEN centra, ocenio je ovaj tekst kao spis koji se sastoji od malih naklona desnim, populističkim strujama.
Straus živi u Berlinu i u opštini Oberukerse u Ukermarku. Sa autorkom radio drama Manuelom Rajhart ima sina Simona (rođenog 1988), koji radi kao pozorišni kritičar i pisac. Retko daje intervjue i ne pojavljuje se pred kamerama. U proleće 2018. prešao je iz izdavačke kuće Hanzer u Rovolt. Član je PEN centra Nemačke.
