Nasilni grabe Carstvo nebesko

Preveo s engleskog: Aleksandar Đusić

Znao je za sebe da predstavlja građu od koje su načinjeni fanatici i ludaci i da je isključivo svojom voljom preokrenuo vlastitu sudbinu. Održavao se uspravno na vrlo tankoj liniji između ludila i praznine, i kad je došlo vreme da izgubi ravnotežu, rešio je da se zanese ka praznini i padne na stranu koju je izabrao.

Postavši siroče u mladosti, Fransis Marion Tarvoter, kidnapovan od strane svog dede-ujaka Mejsona, u zabačenoj, izolovanoj kolibi obučavan je da postane prorok. Nakon Mejsonove smrti, Tarvoter započinje putovanje – fizičko: do doma učitelja i ujaka Rejbera, i duhovno: unutrašnje gibanje između sakralnog i profanog, vode i vatre, dobra i zla.

Nakon brojnih pokušaja da „civilizuje“ Tarvotera, tačnije da napravi od njega obrazovanog modernog čoveka, Rejber smišlja plan da vrati mladića na farmu gde je odrastao u nadi da će mu suočavanje sa prošlošću omogućiti da je ostavi iza sebe. Tarvoter se opire „prosvetiteljskoj reformi“ učitelja-ujaka isto kao što se opirao „verskoj reformi“ dede-ujaka, ali u traganju za sopstvenom sudbinom u pandemonijumu američkog juga, „glasovi“ koje povremeno čuje otkriće mu da put nasilja i put milosrđa možda nisu dva različita puta.