Deca mrtvih
Elfride Jelinek
Ženski glas, Novi naslovi
Preveli s nemačkog: Dušan Nikolić i Maja Matić
Ljudi se pojavljuju i ponovo nestaju, kao da imamo fabriku koja će nam u svakom trenutku napraviti nove ljude. Kako ćemo to da kažemo svojoj deci? Ona su sada u pesku i igraju se. A deca mrtvih? Ona lutaju, kao drugi pusti, pustinjski pesak, kroz pesak, i postaju pravedna, računaju se.
Osim lokacije – austrijskih Alpa, i glavnih junaka – oživljenih mrtvaca Edgara Gštranca, Gudrun Bihler i Karin Frencel, u romanu Deca mrtvih Elfride Jelinek nema prepoznatljivih i stabilnih koordinata na koje smo navikli u susretu sa klasicima, poput zapleta, dijaloga, motivacije. Naprotiv, asocijativna naracija napunjena jezičkim igrama i referencama uporno se prekida elementima horora i ekperimentalnog teatra, kao i grotesknim slikama, aluzijama na austrijsku političku realnost ili istoriju, te reklamama, kritikom konzumerizma, kontemplacijom, hajdegerovskom terminologijom i štajerskim dijalekatom.
Prelamajući ispraznost i haotičnost stvarnosti zakopane u blatu sleglom nakon Holokausta, kroz naizmenično nizanje isečaka iz svakodnevnog suživota mrtvih junaka, Jelinek iznova i iznova ispisuje uništenje: raspadanje jezika i jezičkih nizova, razornost ali i razaranje prirode, otiranje ljudskih tela u ekstatičnim nekrofilsko-erotičnim scenama.
Roman Deca mrtvih Elfride Jelinek, austrijske spisateljice i dobitnice Nobelove nagrade za književnost, često je označen kao njen magnum opus, što svojim obimom, intenzitetom i stilom i dokazuje.
- Prevod: Maja Matić
- Prevod: Dušan Nikolić
- ISBN: 9788660363314
- Broj strana: 600
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2024
Elfride Jelinek
Elfride Jelinek (1946) austrijska je književnica, dramaturškinja i dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2004. Od detinjstva je iskazivala sklonost ka muzici i svirala nekoliko instrumenata. Školovala se u Beču, paralelno pohađajući Bečki konzervatorijum. Naporan tempo doveo ju je do sloma, te je godinu dana provela oporavljajući se u izolaciji u kući svojih roditelja. Tokom tog vremena, počela je da se intenzivnije bavi književnošću, iako je poeziju počela da piše veoma rano. Godine 1967. objavila je prvu knjigu poezije, Lisas Schatten, ali najpoznatija je po dramama, kao i romanima Ljubavnice (1975), Pijanistkinja (1983), Požuda (1989) i Deca mrtvih (1995), koji se smatra njenim remek-delom. Za svoj rad, koji mnogi kritičari nazivaju kontroverznim, Jelinek je osvojila brojna priznanja: Nagradu „Georg Bihner”, zatim nagrade „Franz Kafka” i „Stig Dagerman”, kao i Nobelovu nagradu za književnost 2004. godine, dok je laureat nagrade Mülheimer Dramatikerpreis bila čak tri puta.
