Porodične veze
Klaris Lispektor
Novi naslovi, Ženski glas
Ali gde, gde da pronađe životinju koja bi je naučila da ima svoju sopstvenu mržnju? Mržnju koja joj je po pravu pripadala, ali koju u bolu nije uspevala da dosegne? Gde da nauči da mrzi kako ne bi umrla od ljubavi? I sa kim? Svet proleća, svet životinja koje u proleće postaju duhovne, sa šapama koje grebu ali ne boli... oh, dosta više tog sveta!
Tihi bes koji obuzima matrijarha na porodičnoj proslavi 89. rođendana. Zaplet emocija koje je sofisticirana mlada žena osetila prema svojoj ostareloj majci. Vrtoglavo saosećanje koje staložena mlada domaćica oseti kad primeti u autobusu slepca koji žvaće žvaku. Unutrašnja drama nastavnika matematike koji se suočava sa napuštanjem i smrću psa. Frustrirana, nevoljena žena koja oslobođenje od mržnje traži u očima bizona u Zoološkom vrtu. U ovih trinaest proznih bravura Klaris Lispektor, misteriozni i neočekivani trenuci unutrašnjih kriza podstiču junakinje i junake – otuđene uznemirujućim osećajem apsurda života – na samootkrivanje i vode ih u neslućene epifanije usred banalanosti svakodnevice.
Porodične veze pervertiraju ideje udobnosti i sigurnosti koje reč „veze" može sugerisati, istražujući njeno mračnije značenje, osećaj ograničenosti i sputanosti koje proizvode ne samo porodični već uopšteno međuljudski odnosi. Autorkine slike uvek su praćene svojim negativima, tako da „pozitivno“ i „negativno“ u njenom pisanju imaju jednaku važnost u prikazivanju stvarnosti, koja, dakle, nikada nije onakva kakvom se predstavlja.
- ISBN: 9788660362508
- Broj strana: 120
- Pismo: latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2024
Klaris Lispektor
Klaris Lispektor (1920‒1977) bila je brazilska novinarka i spisateljica čija proza je proširila književni registar portugalskog jezika i utvrdila temelje moderne brazilske književnosti. Rođena je u Ukrajini koju je, usled ratnih prilika, još kao mala bila prinuđena da napusti sa porodicom. U Brazilu je završila najcenjeniju gimnaziju u zemlji (Ginásio Pernambucano), i upisala Pravni fakultet u Riju 1937. godine. Radila je kao novinarka i živela jedno vreme uz muža diplomatskim životom u Evropi i Americi. U decembru 1943. godine objavila je svoj prvi roman, “Blizu divljeg srca”, koji je zbog upotrebe unutrašnjeg monologa, filozofskog pristupa i specifičnog stila bio smatran revolucionarnim u Brazilu. Roman je osvojio nagradu Graça Aranha za najbolji debitanski roman. Uprkos tome što je još kao mlada stekla književno priznanje, a iza sebe ostavila opsežnu korespondenciju, vrlo malo toga se zna o njenom privatnom životu. Uz debitanski roman neka od njenih najznačajnija dela su romani: “Jabuka u tami” (1961), “Pasija po G.H.” (1964), “Učenje ili Knjiga užitaka” (1969), “Živa voda” (1973), “Čas zvezde” (1977) i “Dah života” (1978); zbirke pripovedaka: “Porodične veze” (1960), “Legija stranaca” (1964), “Sreća iz potaje” (1971), “Lepotica i zver” (1979).
