Vladalac

Nikolo Makijaveli

Nikolo Makijaveli (1469 — 1527) bio je italijanski politički filozof tokom renesanse, koji se smatra osnivačem moderne političke filozofije i etike. Njegovo osnovno obrazovanje obuhvatalo je poznavanje gramatike, retorike i latinskog jezika. Dok se početkom šesnaestog veka bavio raznim diplomatskim pozivima (bio je neka vrsta rukovodioca službe za izradu svih državnih dokumenata u Firenci), uključujući i bavljenje odnosima sa papom i drugim italijanskim gradovima-državama, bio je svedok brutalnih metoda građenja države koje je sprovodio Cezare Bordžija, zajedno sa svojim ocem papom Aleksandrom VI. Njegovo glavno delo "Vladalac" u mnogome je inspirisano tim iskustvom. U tom periodu, gradeći svoje teoretske i filozofske stavove, Makijaveli je bio zadužen za upravljanje firentinskom milicijom, iz koje je odlučio da protera prevrtljive i nepoverljive plaćenike, a da na njihovo mesto postavi građane Firence, što se pokazalo uspešnim. Nakon što su Medičijevi pokorili Firencu (optužili su Makijavelija da je planirao izdaju i pobunu, pa je stoga bio mučen, ali nije priznao umešanost), on se povlači na svoje imanje u Toskani. Budući da je u tom momentu u egzilu i bez mogućnosti da aktivno učestvuje u političkom životu, postaje deo intelektualnih krugova Firence i piše nekolike drame, koje, za razliku od njegovih političkih spisa u ono vreme, postižu veliku popularnost. Umro je u pedeset osmoj godini života i sahranjen je u Firenci, a na njegovom grobu ugraviran je epitaf na latinskom Tanto nomini nullum par elogium ("nema dostojne pohvale za tako veliko ime"). Njegovo najpoznatije delo "Vladalac" (Il Principe, posvećena Lorencu Medičiju II) knjiga je namenjena da bude priručnik za vladare. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj određuje sredstvo“, što se smatra ranim primerom realpolitike. Uobičajena je pogreška da se kaže da cilj opravdava sredstvo, što Makijaveli ni u jednom svom spisu nije tvrdio. Makijaveli je prvi mislilac koji je uočio da politika ne podleže etičkim principima, jer opravdati nešto znači to učiniti etički ispravnim. Katolička crkva je stavila "Vladaoca" na spisak zabranjenih knjiga, a negativnu kritiku je dobila i od mnogih humanista, Erazma Roterdamskog na prvom mestu. Pa ipak, danas se on smatra prototipom modernog empirijskog naučnika, koji je svoje stavove gradio na osnovu istorijskih činjenica i generalizovanih iskustava.