Zakoni
Platon
Novi naslovi, Teorija
Platonovi „Zakoni“ su sveobuhvatno delo koje istražuje temelje idealne države i vrlinskog života. Kroz dijalog, Platon nudi detaljan plan za društvo utemeljeno na obrazovanju, umerenosti i pravdi. Od predloga za vaspitanje dece i ulogu žena, preko ekonomske regulacije i zakona protiv pohlepe, do argumenata za božansku providnost, ova knjiga je bezvremenski vodič za dobro upravljanje. Izdanje Kontrast izdavaštva, sa preciznim prevodom, oživljava Platonovu viziju savršenog društva. Nezaobilazno štivo za sve koji teže razumevanju suštine pravednosti i sreće.
U Platonovim „Zakonima“, jednom od kapitalnih dela antičke filozofije, čitalac se upušta u duboku analizu idealnog državnog uređenja, vođen besmrtnim dijalogom između Atinjanina, Kleinije sa Krita i Megila iz Sparte. Ovo izdanje Kontrast izdavaštva, sa izuzetnim prevodom Albina Vilhara i redakturom Branka Pavlovića i Momčila Žunića, donosi nam Platonovu viziju društva utemeljenog na vrlini i razumu.Knjiga započinje fundamentalnim pitanjem o poreklu zakona – da li su božanski ili ljudski. Kroz diskusiju, Platonova ideja o svrsi zakonodavstva postaje jasna: ne radi se samo o ratnoj veštini, kao kod Spartanaca i Krićana, već o postizanju celokupne vrline u državi. Hrabrost se, prema Atinjaninu, ne ogleda samo u borbi protiv straha i bola, već i u savladavanju zadovoljstva i uživanja, što je daleko teži zadatak.Poseban naglasak stavljen je na obrazovanje i vaspitanje, od ranog detinjstva do zrelosti. Muzika, gimnastika, matematika i astronomija nisu samo veštine, već ključni elementi za oblikovanje duše i tela. Platon predlaže da se deca uče kroz igru, da se razvijaju fizički i duhovno, te da se postepeno navikavaju na umerenost i pravičnost. Ideja da i žene treba da učestvuju u vojničkoj obuci i gimnastici, smatrajući da država mora da bude „potpun čovek, ne samo pola čoveka“, svedoči o Platonovoj progresivnosti i težnji ka uravnoteženom društvu.Ekonomska politika idealne države je jasno definisana: broj domaćinstava je fiksan (5040), a zemljište se deli pravedno, sprečavajući ekstreme bogatstva i siromaštva. Zabranjeno je posedovanje zlata i srebra, a trgovina je strogo kontrolisana. Ovakve mere imaju za cilj da eliminišu pohlepu i zavist, koje Platon vidi kao glavne uzroke nepravde i sukoba.Kroz istorijski pregled državnih uređenja, Platon kritikuje monarhiju, demokratiju i oligarhiju kao neadekvatne, te predlaže mešovitu konstituciju koja bi kombinovala najbolje elemente. Suštinska je uloga zakonodavca, koji ne samo da donosi zakone, već i moralno poučava građane, vodeći ih ka istini i pravdi.Knjiga se bavi i kompleksnim etičkim pitanjima, poput prirode dobra i zla, dobrovoljnih i nehotičnih prestupa, uloge gneva, zadovoljstva i neznanja. Platonova argumentacija protiv ateizma i za božansku providnost, koja se brine o svim stvarima, velikim i malim, predstavlja snažnu teološku osnovu za njegovu etiku i politiku.Sveobuhvatnost „Zakona“ leži u njihovoj sposobnosti da istovremeno nude široku filozofsku perspektivu i praktična uputstva za vođenje svakodnevnog života. Ovo delo nije samo udžbenik političke teorije, već i priručnik za život u vrlini, poziv na razum i pravičnost. Za svakoga ko teži da razume temelje zapadne civilizacije i izazove dobrog upravljanja, „Zakoni“ su nezaobilazno štivo koje i danas provocira i inspiriše. Kroz ovu knjigu, Platon nas uči da je prava sreća u harmoniji duše i društva, a put do nje popločan mudrošću, umerenošću i pravdom.
- ISBN: 9788660364182
- Broj strana: 512
- Pismo: Latinica
- Povez: Broš
- Godina izdanja: 2025
Platon
Platon (427–347. p.n.e.) je rođen u jednoj od najuglednijih atinskih porodica. Njegovo pravo ime bilo je Aristokle, dok je "Platon" nadimak koji je verovatno dobio zbog širokih ramena, visokog čela, ili opširnog stila pisanja. Rođen je u aristokratskoj porodici – otac Ariston vodio je poreklo od atinskog kralja Kodra, a majka Periktiona bila je u srodstvu sa čuvenim zakonodavcem Solonom. Ovakvo poreklo značajno je uticalo na njegovo kasnije političko mišljenje i kritiku demokratije.
Kao pripadnik najviše atinske klase, dobio je najbolje moguće obrazovanje, koje je uključivalo gimnastiku, muziku, pisanje i čitanje klasičnih pesnika. Posebno se isticao u rvanju, a prema nekim izvorima čak se takmičio na Istmijskim igrama. U mladosti je pisao poeziju i tragedije, ali je navodno spalio sve svoje rane pesničke radove nakon što je, oko 407. godine p.n.e, upoznao Sokrata. Ovaj susret predstavlja prekretnicu u njegovom životu - kao dvadesetogodišnjak, postao je jedan od najodanijih Sokratovih učenika i sledbenika njegovog filozofskog metoda. Osam godina je proveo učeći od Sokrata, sve do njegove smrti 399. godine p.n.e. Sokratovo pogubljenje, koje je Platon doživeo kao trijumf nepravde nad filozofijom, fundamentalno je oblikovalo njegov pogled na politiku i društvo.
Nakon učiteljevog pogubljenja, Platon napušta Atinu i započinje dvanaestogodišnji period putovanja tokom kojeg je posetio Egipat, gde se upoznao sa drevnom egipatskom mudrošću i matematikom, zatim Kirenu u severnoj Africi, i južnu Italiju gde se susreo sa pitagorejcima čije su matematičke i mistične doktrine značajno uticale na njegovu filozofiju. Na Siciliji je pokušao da svoje političke ideje sprovede u praksu, savetujući tiranina Dionizija I i kasnije njegovog sina Dionizija II. Oba pokušaja su se završila neuspehom – prvi put je bio proteran, a drugi put čak prodat u roblje, iz čega su ga izbavili prijatelji.
Po povratku u Atinu oko 387. godine p.n.e, osnovao je svoju školu – Akademiju, koja se smatra prvim univerzitetom u zapadnom svetu. Smeštena u maslinovom gaju posvećenom mitskom heroju Akademu, škola je postala centar intelektualnog života antičke Grčke. U njoj su se izučavale matematika, astronomija, prirodne nauke, dijalektika i filozofija. Prema legendi, nad ulazom je stajao natpis Neka ne ulazi ko ne zna geometriju. Među njegovim najpoznatijim učenicima bio je Aristotel, koji je proveo dvadeset godina u Akademiji.
Tokom života napisao je oko 36 dijaloga koji predstavljaju vrhunac grčke proze i filozofske misli. U ranim dijalozima uglavnom se bavio etičkim pitanjima, reprodukujući Sokratov metod istraživanja moralnih pojmova. U zrelom periodu razvio je vlastitu metafiziku, epistemologiju i političku filozofiju. Njegova teorija ideja, najdetaljnije izložena u Državi, Fedonu i Fedru, tvrdi da postoje dva sveta: svet čulnih pojava koji opažamo i svet večnih, nepromenljivih ideja koji možemo spoznati samo umom. U Državi je razvio viziju idealne države kojom upravljaju filozofi-vladari, dok u Gozbi, kroz niz govora o prirodi ljubavi, demonstrira vrhunac svog literarnog umeća. U kasnijim dijalozima poput Parmenida, Sofista i Timaja više se bavio logičkim i ontološkim problemima.
Platon je umro 347. godine p.n.e. u Atini, u 80. godini života. Njegov uticaj na razvoj zapadne misli teško je preceniti. Neoplatonisti su razvili mistički aspekt njegovog učenja, rani hrišćanski mislioci, posebno Avgustin, koristili su platonističke ideje da artikulišu hrišćansku teologiju, a njegovo učenje o matematičkim strukturama kao temelju stvarnosti uticalo je na razvoj moderne nauke. Akademija je nastavila da radi sve do 529. godine nove ere, kada ju je zatvorio vizantijski car Justinijan. Ipak, model univerzitetskog obrazovanja koji je Platon postavio, kao i njegova filozofska misao, živi su i danas – proučavaju se na univerzitetima širom sveta, a njegove ideje o pravdi, istini, lepoti i dobru i dalje inspirišu nove generacije mislilaca.
