2001: Odiseja u svemiru
Artur Klark
Novi naslovi, Fantastična književnost
Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs... Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.
Prevela s engleskog: Jelena Nidžović
Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije.
Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti.
Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.
U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.
- ISBN: 9788660361082
- Broj strana: 262
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2021
Artur Klark
Artur Čarls Klark (engl. Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917 – Kolombo, 19. mart 2008) bio je britanski pisac i pronalazač. Uz Isaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.
Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Pošto nije imao novca za univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano upozoravanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegovo jedino ne-naučnofantastično delo Glide Path bazirano je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.
Klark je bio doživotni zagovornik svemirskih putovanja. Godine 1934, dok je još bio tinejdžer, pridružio se Britanskom interplanetarnom društvu. Godine 1945. predložio je satelitski komunikacioni sistem koji koristi geostacionarne orbite. Ideja je uspela i to je njegov najveći doprinos nauci. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom. Bio je predsednik Britanskog interplanetarnog društva od 1946. do 1947. i ponovo 1951–1953.
Godine 1951. napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel), koja je kasnije postala glavna inspiracija za delo 2001: Odiseja u svemiru. Takođe je koautor scenarija za film iz 1968. godine 2001: Odiseja u svemiru, koji se smatra jednim od najuticajnijih filmova svih vremena. Klark je bio pisac naučne fantastike, strastveni popularizator svemirskih putovanja i futurista izuzetnih sposobnosti. Napisao je mnoge knjige i eseje za popularne časopise. Godine 1961. dobio je Kalinga nagradu, Uneskovu nagradu za popularizaciju nauke. Klarkovi naučni i naučnofantastični spisi doneli su mu nadimak "Prorok svemirskog doba".
Od 1956. godine živeo je u Kolombu u Šri Lanki, gde se posvetio ronjenju i istraživanju podvodnog sveta. Godine 1988. konstatovano je da boluje od postpolio sindroma i od tada je bio vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom.
Klark je, uz Roberta Hajnlajna i Isaka Asimova, činio "Veliku trojku" naučne fantastike. Njegove naučnofantastične priče donele su mu brojne Hjugo i Nebula nagrade. Njegovi najpoznatiji romani su 2001: Odiseja u svemiru, Sastanci sa Ramom, Kraj detinjstva i Rajske fontane.
Tokom 1980-ih i ranih 1990-ih, vodio je popularne televizijske serije Misteriozni svet Artura Č. Klarka, Svet čudnih moći Artura Č. Klarka i Misteriozni univerzum Artura Č. Klarka.
Što se tiče ličnog života, kratko je bio u braku sa Amerikankom Merilin Mejfild 1953. godine, ali su se razišli nakon šest meseci. Nakon toga se nikada nije ponovo ženio. Bio je blizak sa čovekom iz Šri Lanke, Leslijem Ekanajakijem (13. jul 1947 – 4. jul 1977), koga je Klark nazivao svojim "jedinim savršenim prijateljem u životu".
U pogledu religijskih uverenja, Klark se izjašnjavao kao ateista. Često je citirana njegova rečenica: "Jedna od najvećih tragedija čovečanstva je što je religija kidnapovala moral". Bio je i veliki skeptik prema paranormalnim fenomenima, iako je u ranijoj karijeri pokazivao interesovanje za te teme.
Njegovi poslednji dani bili su obeleženi zdravstvenim problemima zbog postpolio sindroma, koji je ograničavao njegovu sposobnost govora. Njegova komunikacija u poslednjim godinama bila je svedena na oblik snimljenih obraćanja. U decembru 2007, na svoj 90. rođendan, Klark je snimio video poruku svojim prijateljima i fanovima u kojoj se oprostio od njih.
Umro je u Kolombu 19. marta 2008. godine, u 90. godini života, od respiratornih komplikacija i srčane insuficijencije. Zanimljivo je da je samo nekoliko sati pre njegove smrti do Zemlje stigao najveći prasak gama zraka koji se ikada mogao videti golim okom, za koji su neki predložili da se nazove "Klarkov događaj".
Deo Klarkovog pepela lansiran je na Mesec 8. januara 2024. godine u okviru misije Peregrin jedan. Nažalost, letelica Peregrin nije uspela da sleti na Mesec i raspala se u Zemljinoj atmosferi 19. januara 2024. godine.
Klarkovo nasleđe je ogromno – od doprinosa razvoju satelitskih komunikacija, preko uticaja na naučnu fantastiku, do popularizacije nauke. Njegov rad je inspirisao generacije naučnika, pisaca i običnih ljudi da gledaju u zvezde i sanjaju o budućnosti čovečanstva među njima.
