2001: Odiseja u svemiru

Artur Klark

Novi naslovi, Fantastična književnost

Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs... Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.

Cena: 765,00 RSD 899,00 ušteda: 134,00 RSD (-15%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.
Zapiši posvetu koju ćemo odštampati na prvoj stranici knjige koju poručuješ:

Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije.

Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti.

Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.

U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

  • ISBN: 9788660361082
  • Broj strana: 262
  • Pismo: Latinica
  • Povez: Mek
  • Format: 20x14
  • Godina izdanja: 2021

Artur Klark
Artur Č. Klark (1917–2008) kultni je autor naučne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom 2001: Odiseja u svemiru. Nakon studija matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, Klark se posvetio pisanju. Tokom Drugog svetskog rata služio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova ljubav prema nauci svoj novi izraz našla je kako u knjigama (zbog čega su njegova dela neretko nagoveštavala nova naučna otkrića), tako i u brojnim izmumima i patentima koje je potpisao. Napisao je više od dvadeset romana, dvanaest zbirki kratkih priča i petnaest knjiga u kojima govori o budućnosti, istraživanjima svemira itd. Kao dominantne teme Klarkovog književnog dela, kritika navodi čovekov „duhovni” preobražaj i ljudsku potragu za mestom u univerzumu.