akcija 4 ekranizovana klasika (35 popusta)

Akcija - 4 ekranizovana klasika (35% popusta)

Kormak Makarti, Filip K. Dik, Brem Stoker, Artur Klark

Paketi knjiga

Ovo nije zemlja za starce - Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ust...

Cena: 2.727,00 RSD 4.196,00 ušteda: 1.469,00 RSD (-35%)
Cene su u dinarima sa uračunatim PDV-om.
Zapiši posvetu koju ćemo odštampati na prvoj stranici knjige koju poručuješ:

Ovo nije zemlja za starce - Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.

Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ustreljenih dilera, ali i na tovar heroina i više od dva miliona dolara. Zna da će prisvajanje novca promeniti njegov život. Ali tek nakon što još dva muškarca budu ubijena, zapaljeni automobil jedne od žrtava dovešće šerifa Bela na poprište krvavog obračuna u pustinji, a on će ubrzo shvatiti da je Mosu i njegovoj mladoj supruzi očajnički potrebna zaštita. Jedan od inicijatora neuspešne primopredaje angažuje bivšeg specijalca da štiti njegove interese nadmećući se sa zagonetnim slobodnim strelcem, dok se svuda naokolo nalaze ljudi navikli na spektakl nasilja i haosa.

Potraga se proteže duž pustinje i preko granice, a svaki od učesnika naizgled je rešen da odgovori na pitanje koje se pronosi od junaka do junaka: kako čovek odlučuje kojim redosledom da napusti svoj život?

 

Da li androidi sanjaju električne ovce - Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće. Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

 

Drakula - Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč).

 

Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom.

 

Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.

 

2001: ODISEJA U SVEMIRU - Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs... Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.

  • Pismo: Latinica
  • Povez: Mek
  • Format: 20x14cm

Kormak Makarti
Kormak Makarti (1933-2023) rođen je u Roud Ajlendu kao Čarls, a odgajan u Noksvilu, u saveznoj američkoj državi Tenesi. Napisao je deset romana, za koje je dobio preko petnaest američkih i međunarodnih nagrada, uključujući Nacionalnu književnu nagradu (1992) i Pulicerovu nagradu za književnost (2006). U svojim delima po pravilu se bavi najvažnijim egzistencijalnim i književnim temama, a njegov stil, postavljen u postapokaliptične i modele južnjačke gotike, jedan je od prepoznatljivijih u američkoj književnosti. Prvi roman, Čuvar voćnjaka, objavio je 1965, a neka od njegovih najpoznatijih dela su Svi ti lepi konji, Krvavi meridijan, Ovo nije zemlja za starce i Put.

Filip K. Dik
Filip K. Dik (1928–1982) bio je američki pisac čija dela uglavnom pripadaju žanru naučne fantastike. U romanima u kojima je prikazan svet korporacija, političkih zavera i autoritarnih država, Dik je istraživao filozofska, sociološka i politička pitanja. U kasnijim radovima, njegov tematski fokus pomera se na lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada za književnu fantastiku i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.

Brem Stoker
Brem Stoker rođen je 1847, nedaleko od Dablina. Bavio se pisanjem književnih prikaza i pozorišnih kritika, a bio je i član redakcije londonskog „Dejli Telegrafa“. Svojim prvim romanima veoma brzo je stekao pažnju i naklonost kako čitalačke publike, tako i književne kritike. Nakon što je sedam godina istraživao evropsku i balkansku mitologiju i tradiciju počinje da radi na romanu „Drakula“. Ovaj svetski bestseler, svojevrsna prekretnica u žanrovskoj književnosti, doneo mu je slavu, ali ne i novac. Preminuo je u dubokom siromaštvu, od iscrpljenosti, 1912. godine, u Londonu.

Artur Klark
Artur Č. Klark (1917–2008) kultni je autor naučne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom 2001: Odiseja u svemiru. Nakon studija matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, Klark se posvetio pisanju. Tokom Drugog svetskog rata služio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova ljubav prema nauci svoj novi izraz našla je kako u knjigama (zbog čega su njegova dela neretko nagoveštavala nova naučna otkrića), tako i u brojnim izmumima i patentima koje je potpisao. Napisao je više od dvadeset romana, dvanaest zbirki kratkih priča i petnaest knjiga u kojima govori o budućnosti, istraživanjima svemira itd. Kao dominantne teme Klarkovog književnog dela, kritika navodi čovekov „duhovni” preobražaj i ljudsku potragu za mestom u univerzumu.