Akcija - 4 ekranizovana klasika (40% popusta)
Kormak Makarti, Filip K. Dik, Brem Stoker, Artur Klark
Paketi knjiga
Ovo nije zemlja za starce - Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ust...
Ovo nije zemlja za starce - Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.
Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ustreljenih dilera, ali i na tovar heroina i više od dva miliona dolara. Zna da će prisvajanje novca promeniti njegov život. Ali tek nakon što još dva muškarca budu ubijena, zapaljeni automobil jedne od žrtava dovešće šerifa Bela na poprište krvavog obračuna u pustinji, a on će ubrzo shvatiti da je Mosu i njegovoj mladoj supruzi očajnički potrebna zaštita. Jedan od inicijatora neuspešne primopredaje angažuje bivšeg specijalca da štiti njegove interese nadmećući se sa zagonetnim slobodnim strelcem, dok se svuda naokolo nalaze ljudi navikli na spektakl nasilja i haosa.
Potraga se proteže duž pustinje i preko granice, a svaki od učesnika naizgled je rešen da odgovori na pitanje koje se pronosi od junaka do junaka: kako čovek odlučuje kojim redosledom da napusti svoj život?
Da li androidi sanjaju električne ovce - Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće. Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.
Drakula - Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč).
Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom.
Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.
2001: ODISEJA U SVEMIRU - Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs... Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.
- Pismo: Latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14cm
Kormak Makarti
Kormak Makarti (1933-2023) rođen je u Roud Ajlendu kao Čarls, a odgajan u Noksvilu, u saveznoj američkoj državi Tenesi. Napisao je deset romana, za koje je dobio preko petnaest američkih i međunarodnih nagrada, uključujući Nacionalnu književnu nagradu (1992) i Pulicerovu nagradu za književnost (2006). U svojim delima po pravilu se bavi najvažnijim egzistencijalnim i književnim temama, a njegov stil, postavljen u postapokaliptične i modele južnjačke gotike, jedan je od prepoznatljivijih u američkoj književnosti. Prvi roman, Čuvar voćnjaka, objavio je 1965, a neka od njegovih najpoznatijih dela su Svi ti lepi konji, Krvavi meridijan, Ovo nije zemlja za starce i Put.
Filip K. Dik
Filip K. Dik (1928–1982) bio je američki pisac čija dela uglavnom pripadaju žanru naučne fantastike. U romanima u kojima je prikazan svet korporacija, političkih zavera i autoritarnih država, Dik je istraživao filozofska, sociološka i politička pitanja. U kasnijim radovima, njegov tematski fokus pomera se na lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada za književnu fantastiku i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr.
Brem Stoker
Abraham "Brem" Stoker (Dablin, 8. novembar 1847 – London, 20. april 1912) bio je irski autor, najpoznatiji kao tvorac gotskog horor romana Drakula (Dracula) iz 1897. godine. Tokom života bio je poznatiji kao lični pomoćnik glumca sera Henrija Irvinga i poslovni menadžer londonskog Liceum teatra.
Rođen je kao treće od sedmoro dece u porodici državnog službenika Abrahama Stokera i Šarlot Matilde Blejk Tornli. Do sedme godine bio je vezan za postelju zbog nepoznate bolesti, nakon čega se potpuno oporavio. Kasnije je postao uspešan sportista na Triniti koledžu u Dablinu, gde je studirao od 1864. do 1870. godine.
Svoju karijeru započeo je kao pozorišni kritičar za dablinsku večernju poštu. Godine 1876. napisao je pozitivnu recenziju Irvingovog Hamleta, što je dovelo do njihovog prijateljstva i kasnije saradnje. Godine 1878. oženio se sa Florens Balkomb, nekadašnjom ljubavlju Oskara Vajlda, i preselio u London, gde postaje poslovni menadžer Liceum teatra.
Stoker je redovno posećivao Kruden Bej u Škotskoj između 1892. i 1910, gde je napisao nekoliko svojih romana. Inspiraciju za Drakulu dobio je tokom posete engleskom primorskom gradu Vitbiju 1890. godine. Pre pisanja romana, susreo se sa mađarsko-jevrejskim piscem Arminom Vamberijem, čije su mračne priče o Karpatima možda uticale na stvaranje dela.
Drakula je objavljen 1897. godine kao epistolarni roman, napisan u formi dnevničkih zapisa, telegrama, pisama i novinskih članaka. Prvobitni rukopis od 541 stranice, nazvan The Un-Dead, pronađen je u jednom ambaru u Pensilvaniji 1980-ih.
Nakon nekoliko moždanih udara, Stoker je preminuo 20. aprila 1912. godine u Londonu. Neki biografi uzrok smrti pripisuju prekomernom radu, drugi tercijarnom sifilisu. Kremiran je, a njegova urna se nalazi u Golders Grin krematorijumu u severnom Londonu.
Romani:
1875: The Primrose Path
1890: The Snake's Pass
1895: The Watter's Mou
1895: The Shoulder of Shasta
1897: Drakula (Dracula)
1898: Miss Betty
1902: The Mystery of the Sea
1903: The Jewel of Seven Stars
1905: The Man/The Gates of Life
1908: Lady Athlyne
1908: Snowbound: The Record of a Theatrical Touring Party
1909: Gospa sa pokrovom (The Lady of the Shroud)
1911: The Lair of the White Worm
Zbirke novela:
1881: Under the Sunset - zbirka od osam bajki za decu
1914: Drakulin gost (Dracula's Guest) - objavljeno posthumno
Artur Klark
Artur Čarls Klark (engl. Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917 – Kolombo, 19. mart 2008) bio je britanski pisac i pronalazač. Uz Isaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto držao nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.
Rođen je u Majnhedu u Somersetu u Engleskoj. Pošto nije imao novca za univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano upozoravanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegovo jedino ne-naučnofantastično delo Glide Path bazirano je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. godine.
Klark je bio doživotni zagovornik svemirskih putovanja. Godine 1934, dok je još bio tinejdžer, pridružio se Britanskom interplanetarnom društvu. Godine 1945. predložio je satelitski komunikacioni sistem koji koristi geostacionarne orbite. Ideja je uspela i to je njegov najveći doprinos nauci. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom. Bio je predsednik Britanskog interplanetarnog društva od 1946. do 1947. i ponovo 1951–1953.
Godine 1951. napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel), koja je kasnije postala glavna inspiracija za delo 2001: Odiseja u svemiru. Takođe je koautor scenarija za film iz 1968. godine 2001: Odiseja u svemiru, koji se smatra jednim od najuticajnijih filmova svih vremena. Klark je bio pisac naučne fantastike, strastveni popularizator svemirskih putovanja i futurista izuzetnih sposobnosti. Napisao je mnoge knjige i eseje za popularne časopise. Godine 1961. dobio je Kalinga nagradu, Uneskovu nagradu za popularizaciju nauke. Klarkovi naučni i naučnofantastični spisi doneli su mu nadimak "Prorok svemirskog doba".
Od 1956. godine živeo je u Kolombu u Šri Lanki, gde se posvetio ronjenju i istraživanju podvodnog sveta. Godine 1988. konstatovano je da boluje od postpolio sindroma i od tada je bio vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom.
Klark je, uz Roberta Hajnlajna i Isaka Asimova, činio "Veliku trojku" naučne fantastike. Njegove naučnofantastične priče donele su mu brojne Hjugo i Nebula nagrade. Njegovi najpoznatiji romani su 2001: Odiseja u svemiru, Sastanci sa Ramom, Kraj detinjstva i Rajske fontane.
Tokom 1980-ih i ranih 1990-ih, vodio je popularne televizijske serije Misteriozni svet Artura Č. Klarka, Svet čudnih moći Artura Č. Klarka i Misteriozni univerzum Artura Č. Klarka.
Što se tiče ličnog života, kratko je bio u braku sa Amerikankom Merilin Mejfild 1953. godine, ali su se razišli nakon šest meseci. Nakon toga se nikada nije ponovo ženio. Bio je blizak sa čovekom iz Šri Lanke, Leslijem Ekanajakijem (13. jul 1947 – 4. jul 1977), koga je Klark nazivao svojim "jedinim savršenim prijateljem u životu".
U pogledu religijskih uverenja, Klark se izjašnjavao kao ateista. Često je citirana njegova rečenica: "Jedna od najvećih tragedija čovečanstva je što je religija kidnapovala moral". Bio je i veliki skeptik prema paranormalnim fenomenima, iako je u ranijoj karijeri pokazivao interesovanje za te teme.
Njegovi poslednji dani bili su obeleženi zdravstvenim problemima zbog postpolio sindroma, koji je ograničavao njegovu sposobnost govora. Njegova komunikacija u poslednjim godinama bila je svedena na oblik snimljenih obraćanja. U decembru 2007, na svoj 90. rođendan, Klark je snimio video poruku svojim prijateljima i fanovima u kojoj se oprostio od njih.
Umro je u Kolombu 19. marta 2008. godine, u 90. godini života, od respiratornih komplikacija i srčane insuficijencije. Zanimljivo je da je samo nekoliko sati pre njegove smrti do Zemlje stigao najveći prasak gama zraka koji se ikada mogao videti golim okom, za koji su neki predložili da se nazove "Klarkov događaj".
Deo Klarkovog pepela lansiran je na Mesec 8. januara 2024. godine u okviru misije Peregrin jedan. Nažalost, letelica Peregrin nije uspela da sleti na Mesec i raspala se u Zemljinoj atmosferi 19. januara 2024. godine.
Klarkovo nasleđe je ogromno – od doprinosa razvoju satelitskih komunikacija, preko uticaja na naučnu fantastiku, do popularizacije nauke. Njegov rad je inspirisao generacije naučnika, pisaca i običnih ljudi da gledaju u zvezde i sanjaju o budućnosti čovečanstva među njima.
