Akcija - 4 ekranizovana klasika (40% popusta)

Ovo nije zemlja za starce - Roman o krvavim sukobima na granici Teksasa i Meksika završava Makartijevu čuvenu i uvažavanu Graničnu trilogiju.

Levelin Mos u lovu na antilope nailazi na nekolicinu ustreljenih dilera, ali i na tovar heroina i više od dva miliona dolara. Zna da će prisvajanje novca promeniti njegov život. Ali tek nakon što još dva muškarca budu ubijena, zapaljeni automobil jedne od žrtava dovešće šerifa Bela na poprište krvavog obračuna u pustinji, a on će ubrzo shvatiti da je Mosu i njegovoj mladoj supruzi očajnički potrebna zaštita. Jedan od inicijatora neuspešne primopredaje angažuje bivšeg specijalca da štiti njegove interese nadmećući se sa zagonetnim slobodnim strelcem, dok se svuda naokolo nalaze ljudi navikli na spektakl nasilja i haosa.

Potraga se proteže duž pustinje i preko granice, a svaki od učesnika naizgled je rešen da odgovori na pitanje koje se pronosi od junaka do junaka: kako čovek odlučuje kojim redosledom da napusti svoj život?

Da li androidi sanjaju električne ovce - Jedno od najpoznatijih SF dela u istoriji književnosti govori o ključnom egzistencijalnom pitanju šta je to ljudskost i da li je potrebno nešto više od mesa i kostiju da se bude čovekom. Filip K. Dik je ovaj roman objavio 1968, napisao ga neverovatnom brzinom i njime potvrdio svoj status jednog od najvećih autora naučne fantastike. Radnja romana je smeštena u post-apokaliptični San Francisko. Nakon velike nuklearne katastrofe, veliki deo životinjskih i biljnih vrsta je nestao zbog radijacije. Njih zamenjuju androidi, sofisticirani oblici veštačkog života. Posao glavnog junaka romana Rika Dekarta je da lovi i ubija odmetnute humanoidne androide. Ali u tom lovu neminovno mora doći i do (samo)preispitivanja šta zapravo znači biti ljudsko biće. Ovaj romanje imao svoju filmsku adaptaciju – 1982. godine Ridli Skot je režirao „Blade Runner“-a po motivima ove knjige, koji se pridružio panteonu kultnih ostvarenja SF žanra.

Drakula - Prošlo je sto dvadeset godina od kad je irski pisac Brem Stoker napisao jedan od najbitnijih gotskih, horor romana – DRAKULA. Povest o ovom grofu, rumunskom plemiću, neživom demonskom otelotvorenju zla i dan danas ledi krv u žilama čitalaca. Stokerova priča o vitezu koji je prodao svoju dušu kako bi zauvek lutao zemljom, progonio je svojim prokletstvom, predstavlja začetak „vampirskog“ žanra u književnosti. Na ovu knjigu su u izvesnoj meri uticala i srpska narodna predanja, kao deo folklora balkanskih naroda koji su delili predanje o Drakuli (vampir je srpska reč).

Vekovima mameći žrtve na svoj posed u rodnoj Transilvaniji, grof svoje naume prikriva aristokratskim manirima. Uspeo je da obmane i Džonatana Harkera, koji je došao u njegov avetinjski dvorac da sredi ugovore o grofovoj kupovini zemlje u Engleskoj. Sa njegovim dnevničkim unosom i počinje ovaj roman. DRAKULA je pisan u epistolarnoj formi, sam tok radnje i događaje pratimo kroz izobilan pisani i audio materijal koji protagonisti ostavljaju za sobom.

Ova mračna i jezovita priča o bespoštednoj i večitoj borbi svetlosti i tame počinje krajem XIX veka, sa škripanjem poklopca mrtvačkog sanduka i oštrenjem glogovog kolca. Grof Drakula, osuđen da zauvek pije krv ljudi kako bi preživeo, žedan je i želi da pokori ceo svet, počevši sa Engleskom.

2001: ODISEJA U SVEMIRU - Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs... Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba.