AKCIJA - SVETSKA KNJIŽEVNOST (30% POPUSTA)

Na Zemlji smo nakratko predivniDa počnem ponovo, napisaće Mali Pas, mladić u dvadesetim godinama, u prvom redu pisma koje upućuje nepismenoj majci, koja nikada neće moći da ga pročita. Dodeljujući svim čitaocima – osim majci samoj – ulogu neposrednih svedoka intimne ispovesti, Mali Pas otpočinje snažnu priču o identitetu, odrastanju, muškosti i ljubavi. Iskustvima koja će bez zadrške podeliti sa svima – jasno određenima porDijamantski trg

Natalija, skromna devojka koja je ostala bez majke, upoznaje svog budućeg supruga tokom slavlja na Dijamantskom trgu. Ispostavlja se da je odlučni mladić Kimet, zbog kojeg raskida veridbu, posesivan i sebičan čovek, preke naravi. Pored detalja o teškom životu s njim, Natalijin tok svesti otkriva šta se krije iza njene ćutljive spoljašnjosti: fascinantno oko za detalje, razigrana mašta, neobične refleksije i krhkost.
Ali kako je velika književnost uvek više od ispričane priče, u Dijamantskom trgu se, iza pripovesti o jednoj običnoj ženi, u govorkanjima i sašaptavanjima su

eklom i seksualnošću, ali i istorijom jedne porodice koja je emigrirala iz Vijetnama u SAD – baca svetlo na životne priče mnogih pripadnika radničke klase u Americi, postavljajući pritom neotklonjivo važno pitanje: kako ćemo preživeti u ovom i ovakvom svetu, a da nikad ne zaboravimo ko smo?

Odnos između majke i sina retko je ispisivan sa ovoliko mučne težine u čijoj osnovi jasno sjaje trenuci neizmerne nežnosti i empatije. Oušn Vuong nesvakidašnjom, lirski i metaforički bogatom prozom daje oštar pogled na američku svakodnevicu, uronjenu u nasilje, traumu i zavisnost o ilegalnim opoidnim lekovima, ali donosi i snažan uvid u vijetnamsku kulturu, najsnažnije i najneposrednije utemeljenu u ženskim figurama junakove porodice. Lepotu na zemlji o kojoj piše, a koja postoji tek nakratko, nemoguće je zaboraviti.

Grudi i jaja

Grudi i jaja, najproslavljeniji roman Mieko Kavakami, govori o tri žene: tridesetogodišnjoj Nacu, njenoj starijoj sestri Makiko i sestrinoj kćerki Midoriko. Dok u prvom delu romana Nacu, spisateljica u pokušaju, pokušava da urazumi stariju sestru koja je odlučila da poveća grudi estetskim zahvatima, u drugom delu je zatičemo kao već afirmisanu autorku koja ozbiljno razmatra da rodi dete uz pomoć donatora sperme. Kroz ceo roman, bilo kroz dnevničke zapise, bilo kroz telefonske razgovore, Midoriko nas upoznaje sa tinejdžerskim pogledom na (ženski) svet.

Kavakami se u ovom obimnom ali neverovatno pitkom romanu hvata ukoštac sa savremenim problemima etike i estetike, postavljajući filozofska pitanja o rađanju, starenju i granicama ženskih tela. Razbijajući tabue jednog tradicionalnog društva, Kavakami udara u najbolniju tačku patrijarhata – autonomiju ženskog tela, pokazujući kroz lik junakinje Nacu kako izgleda živeti bez seksa i kakve se etičke i društvene prepreke pojavljuju na putu ostvarivanja potomstva u takvom životu.

Vreme je siledžija

Od romantičnih prijateljstava koje kriju ljubav, preko preljuba koje razaraju porodice, do neutaživih čežnji za voljenom osobom koje samo blesnu i tako naglo i bolno se zauvek ugase, sudbine i slučajevi sa stranica ove knjige žele da kroz nekoliko vremenskih ravni prikažu kako ne postoji lična borba neke usamljene individue koja u svojim porazima i pobedama nije epska i zadivljujuća, i koja ne utuče na sve druge borbe oko nje. Pročitajte delo žene koja je Frenzenu preotela Pulicerovu nagradu i time postala deo jednog od najvećih skandala u americkoj post 11/9 literaturi.

Galerija likova se susreće i rastaje iz priče u priču i njihove egzistencije se, nekad fatalno i destruktivno, nekad oplemenjujuće i spasonosno, sudaraju u narativima koji silovito i upitno dokazuju nedokučivost života. Beni Salazar je vremešni muzički producent koji se bori sa impotencijom i (samo)priznanjem da je izneverio svoje pankerske ideale iz mladosti, zarad profita. Prelepa Saša, njegova pomoćnica, kleptomanka, devojka koju je burna mladost stigmatizovala i odredila, bori se sa svojom prošlošću i porocima. Lui je kokainski ovisnik, zavodnik maloletnica, hedonista i jedan od najmoćnijih ljudi muzičke industrije, ali na samrtnoj postelji ne može izbeći gorčinu nevolja koje je posledično izazivao. Ostali likovi u ovom romanu manje ili više gravitiraju oko Benija, Saše i Luija, ali svakom od njih pruženo je dovoljno prostora da ispričaju kako je Vreme, taj siledžija koji dolazi nepozvan i otima šta mu se prohte, pokucalo na njihova vrata, s računom u ruci. Igan odbija da klasifikuje svoju knjigu Vreme je siledžija bilo kao roman, bilo kao zbirku priča, navodeći: “Izbegavam sigurnost. Želim polifoniju. Osnovna pravila su: delovi moraju biti vrlo različiti, iz različitih perspektiva. Kasnije sam pokušala da prekršim to pravilo; ukoliko imaš pravilo, valja ga ponekad prekršiti!” Knjiga iskrivljuje žanr svojom formom (na primer: ceo odeljak napisan u formi slajd-prezentacije koja obiluje grafikonima događaja, muzičkim pauzama, osećanjima). O inspiraciji i pristupu pisanju kaže: “Vreme ne doživljavam linearno. Doživljavam ga u slojevima, koji izgleda da koegzistiraju... Ono što nas najdirektnije vraća kroz vreme jeste muzika, zbog čega smatram da je upravo zato i postala tako bitan deo knjige. Takođe, čitala sam Prusta. On pokušava, ponekad veoma uspešno, da opiše taj osećaj za vreme koje promiče, svesnost te pojave, i da zaobiđe tu linearnost koja stvara probleme piscima.”