Terazije
Boško Tokin
Novi naslovi, Domaća književnost, Balkanon / Re:publika
"Terazije" pripadaju jednom specifičnom užem tematskom žanru – beogradskom romanu. O Beogradu je zaista mnogo pisano, ali je, možda paradoksalno, a opet možda i sasvim logično, napisano malo romana koji estetski pouzdano predstavljaju određenu epohu u nemirnom viševekovnom razvoju ovog grada. Još je manje onih romana koji su uspeli da predstave specifični duh koji se oblikuje u uvek iznova lepljenom mozaiku sačinjenom od istorijskih promena, tranzicijskih nedaća i sudbinske pozicije grada kao kapije između Istoka i Zapada, odnosno raskrsnice na kojoj se sreću različite epohe i kulture.
Polako je sišao u varoš. Automobili su trubili, sirene lađa pištale, vozovi tutnjali, aeroplani kružili, ljudi galamili. Ušao je sa osmehom u grad. Sa osmehom koji ga nije napuštao više.
Terazije pripadaju jednom specifičnom užem tematskom žanru – beogradskom romanu. O Beogradu je zaista mnogo pisano, ali je, možda paradoksalno, a opet možda i sasvim logično, napisano malo romana koji estetski pouzdano predstavljaju određenu epohu u nemirnom viševekovnom razvoju ovog grada. Još je manje onih romana koji su uspeli da predstave specifični duh koji se oblikuje u uvek iznova lepljenom mozaiku sačinjenom od istorijskih promena, tranzicijskih nedaća i sudbinske pozicije grada kao kapije između Istoka i Zapada, odnosno raskrsnice na kojoj se sreću različite epohe i kulture.
Tokinov Beograd je pak razapet između visokih i niskih strasti kao mesto koje se ogleda u svom odrazu kao vizija sakralnog prostora u kojem je čoveku dozvoljen podvig, ali i koje istrajava kao stecište iskušenja u kojem je moralni, ali i svaki drugi zamislivi pad ipak očekivani rasplet čovekovog postojanja. Upravo je ta opisana hidrolika – u isti mah i titanska i raspolućena, i stabilna i usplahirena, i monolitna i manična – predstava Beograda najveće Tokinovo pripovedačko dostignuće, kao i uspeh da se večni grad predstavi u punoj meri svojih nesklada, a da se čovek koji se rađa, živi i umire u njemu prikaže kao biće čije su oči zapete ka nebu u istom trenu u kojem mu je čeljust zarivena u blato.
Milomir Gavrilović (urednik izdanja)
- ISBN: 9788660362768
- Broj strana: 178
- Pismo: latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2024
Boško Tokin
Boško Tokin (1894–1953) jedan je od ko-autora Manifesta zenitizma, učesnik ranih avangardnih krugova, prvi filmski kritičar na domaćim prostorima i autor prvog modernog romana. Tokin završava realnu gimnaziju u Temišvaru 1912, u kojoj je u to vreme bio i pisac Miloš Crnjanski. Tokom ranih boravaka u Zemunu družio se sa Savom Šumanovićem, Nikolom Krstićem i Slavkom Vorkapićem, a u kasnijem međuratnom razdoblju boravio je u Beogradu gde se družio s Tinom Ujevićem i Stanislavom Vinaverom. Surađivao je s više francuskih novina, a novinarsku karijeru započinje u novinama "Piemont" 1914. godine. U Prvom je svjetskom ratu bio dobrovoljac, brzo je postavljen u novinarsku sekciju. U Francusku je došao 1916. i onde započeo studije estetike i istorije umetnosti na Sorboni. Prvu filmsku kritiku na srpskom jeziku objavio je 1920. u časopisu "Progres". S Ljubomirom Micićem i Ivanom Golom početkom 1921. objavlio je Manifest zenitizma i postao jednim od urednika časopisa Zenit. Na francuski je prevodio radove Crnjanskog i Krleže, piše pjesme, novele, pozorišne i filmske kritike. Napisao je scenario za prvu filmsku komediju "Budi Bog s nama". U Zagrebu je 1925. pokrenuo prvi filmski nedeljnik "Film", čemu prethodi njegovo osnivanje Kluba filmofila 1924. godine. Unutar toga, s Draganom Aleksićem pokušao je snimiti komediju "Kačaci u Topčideru", ali projekat nije realizovan. U časopisu "Vreme" objavio je Istoriju savremene umetnosti u 14 nastavaka. Tokom Drugog svetskog rata, Tokin je bio saradnik časopisa "Kolo", zbog čega je kasnije osuđen i poslat u zatvor na tri godine. Nakon izlaska, ponovno se posvetio pisanju i novinarstvu, i s Vladetom Lukićem izdaje "Filmski leksikon" (1953). Roman "Terazije", smatran prvim srpskim modernim romanom, objavljuje 1932. godine. Roman je tada smatran skandaloznim budući da je uključivao teme kao što su homoseksualnost, zavisnost i promiskuitet, a govorio je o Beogradu posleratnih godina.
