Velika voda
Živko Čingo
Domaća književnost, Novi naslovi, Balkanon / Re:publika
Priča o boravku dečaka Lema u domu za ratnu siročad Svetlost od 1946. do 1949. godine jedna je od onih večnih priča o čovekovoj nemogućnosti da na ovom svetu ostvari utopiju. Utopija je reč koja se nužno nameće pred pokušajem da se grupa dece, u zatvorenoj zajednici pored vode, vaspita, preobrazi u nove ljude i to posle rata nakon kojeg treba iznova osmisliti svet i njegove vrednosti.
Igralo se dugo, ludo, užasno. Sigurno možete da zamislite jednu takvu užasnu, crnu igru gladne, neispavane, neizmerno napaćene, nesretne dece.
Priča o boravku dečaka Lema u domu za ratnu siročad Svetlost od 1946. do 1949. godine jedna je od onih večnih priča o čovekovoj nemogućnosti da na ovom svetu ostvari utopiju. Utopija je reč koja se nužno nameće pred pokušajem da se grupa dece, u zatvorenoj zajednici pored vode, vaspita, preobrazi u nove ljude i to posle rata nakon kojeg treba iznova osmisliti svet i njegove vrednosti. Priča o utopiji, o raju koji se pretvara u pakao stara je koliko i čovekova potreba da nešto uredi, i zatim, kada se taj pokušaj nužno raspadne, da o toj propasti nešto ispriča. Velika voda je bliska mitu, to je zapravo jedna bajka o Isaku, heroju-varalici koji je svom prijatelju Lemu i drugoj deci govorio o nekakvoj slobodi, svetlosti koja postoji van granica Zida (Platonove pećine).
Pripovedanje iz pozicije starog deteta, zlostavljanog od novog društva u komunističkom domu za siročiće, bilo je veoma hrabro i 1971. godine kada je roman izašao. Knjiga ostaje hrabra i do danas. Dete se i u lektiri i u obrazovnom programu prečesto shvata idealizovano, kao objekat kojem se prenosi određeno sveto znanje. Čingo će nam pokazati da deca razumeju i osećaju svet bolje od odraslih, da posmatraju svoje vaspitače i njihovu licemernost dublje nego što bismo mi želeli.
Miloš Živković (urednik izdanja)
- ISBN: 9788660362737
- Broj strana: 144
- Pismo: latinica
- Povez: Mek
- Format: 20x14
- Godina izdanja: 2024
Živko Čingo
Živko Čingo (1935-1987) klasik je makedonske književnosti druge polovine 20. veka. Studirao je književnost, radio kao učitelj, urednik časopisa, kao novinar na Radio-televiziji Skopje, zatim u Centru za političke studije, bio je savetnik u makedonskom Ministarstvu kulture te direktor Makedonskog nacionalnog pozorišta. Bio je i utemeljivač i predsednik Makedonskog društva pisaca. Pripada novom talasu makedonskih pisaca koji su se pojavili na književnoj sceni nakon Drugoga svjetskog rata. U novelistiku je uveo nove teme, kritički odnos prema stvarnosti, metaforički i simbolički izraz te specifičan odnos prema raznorodnosti jezika. U gotovo svim delima zaokupljen je dramatičnim političkim, društvenim i privednim promenama u doba rata i nakon rata, o kojima piše s ironijskim odmakom. Majstor je jezičke stilizacije, fabuliranja, psihološkog portretisanja likova i aktualizacije svakodnevice. U realističke načine pisanja unosio je naturalističke, fantastične i groteskne motive. Pisao je kratke proze, romane i dramske tekstove. Autor je osam zbirki kratkih priča, tri romana, isto toliko filmskih scenarija. Posebno se ističu njegove knjige novela "Paskvelija" (1962), "Nova Paskvelija" (1965) i "Zaljubljeni duh" (1976) te romani "Srebrni snjegovi" (Srebrenite snegovi, 1966) i "Velika voda" (Golemata voda, 1971). Autor je drama "Obraz", "Kengurski skok", "Makavejski praznici" itd. Dobitnik je važnijih makedonskih književnih nagrada kao što su Racinovo priznanje.
